Deda Avram na današnji dan uveo super dinar

Pre tačno 28 godina – 24. januara 1994. godine, pokrenut je Program monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka zemlje koji je osmislio i sproveo Dragoslav Avramović, a najvažnija odluka bila je zamena obezvređenog novca – uveden je novi dinar koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka.

Inače, tokom hiperinfilacije bile su obavljene tri denominacije starog dinara, kojima je izbrisano čak 16 nula. Upravo taj paritet 1:1 prema nemačkoj valuti imao je psihološko dejstvo na stanovništvo, koje je bilo naviknuto da svoje transakcije obračunava i plaća u markama.

Bili smo milijarderi po nulama na novčanicama, a ništa nismo mogli da kupimo. Štampanje para bez pokrića obezvredilo je plate i penzije tokom 40 meseci koliko je trajala hiperinflacija.

Primenom Avramovićevog programa stabilizacije uveden je novi dinar koji je ubrzo nazvan „Avram“.

U razgovoru za Biznis.rs ekonomista Ljubomir Madžar, sećajući se tog perioda, kaže da je do tada dinar bio samo papir sa nulama.

„To je bilo jako teško i dramatično vreme. Dinar se potpuno istopio. Privreda je velikim delom prešla na trampu, na one predcivilizacijske oblike razmene. Efikasnost je u svim sektorima privrede pala na neverovatno niske nivoe“, ocenjuje Madžar i dodaje da je stvarno bila sazrela situacija za monetarnu rekonstrukciju.

Naš sagovornik otkriva tajnu uspeha zaustavljanja hiperinflacije.

„Avramović je dobro shvatio da u takvoj situacija ponuda bilo kakvog donekle stabilnog novca silno povećava privrednu efikasnost, produktivnost rada u svim segmentima, i opredelio se za koncept u kome je dinar vezao za tadašnju nemačku marku i striktno propisao konvertibilnost. Dakle, s jedne strane kurs je striktno fiksiran, a s druge strane je garantovana konvertibilnost – ko god zaradi dinare može da ih promeni u marke. Sve je imalo i pozitivan uticaj na privredu koja je konačno došla do novca koji vredi. Konvertibilnost i fiksni kurs promenili su uslove privređivanja, što je vratilo privredu u normalan poredak funkcionisanja. Program je veoma brzo davao rezultate i to je tajna uspeha Avramovićevog dinara“, navodi Madžar.

On podseća da je Dragoslav Avramović uspeo svojim Programom monetarne rekonstrukcije da razbije i zablude. Prvu, da naša ekonomija ne može da funkcioniše bez inflacije i da je to jedini ispravan koncept. Drugu, da nije nikada problem da se napravi program, već je pitanje političke volje da se on i sprovede.

„Avramović je bio odličan stručnjak visokog nivoa ekspertize, sa ogromnim međunarodnim iskustvom. On je najveći deo svoje karijere ostvario u Međunarodnom monetarnom fondu, gde je radio na ozbiljnim projektima. Imao je iskustva monetarnih reformi u nekoliko zemalja, što je doprinelo da dobro poznaje materiju, a sa druge strane i praktično je mnogo uradio u tim područjima. Imao je izvanredan spoj teorijskog znanja i praktičnog iskustva i veštine da se neke stvari proture kroz džungle političkih prepreka i smetnji. Dakle te dve komponente u svojoj ekspertizi on je srećno spojio, što je doprinelo njegovom uspehu“, objašnjava Madžar.

Dragoslav Avramović je ubrzo potom postao guverner Narodne banke i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa, kao i dopisni član SANU.

Sa položaja guvernera smenjen je 1996. godine, posle čega je sarađivao sa tadašnjom demokratskom opozicijom. Dragoslav Avramović preminuo je 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona.