Deficit u međunarodnoj robnoj razmeni evrozone 16,4 milijarde evra

Izvoz robe evrozone u ostatak sveta u martu ove godine bio je vredan 250,1 milijardu evra, što je rast od 14 odsto u poređenju sa martom 2021. godine (219,3 milijarde evra), pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

Vrednost uvoza bila je 266,5 milijardi evra, a rast od 35,4 procenta u poređenju sa martom prošle godine (196,8 milijardi evra) ponovo je bio podstaknut daljim povećanjem uvoza energije.

„Kao rezultat toga, evrozona je u martu zabeležila deficit od 16,4 milijardi evra u robnoj razmeni sa ostatkom sveta, u poređenju sa suficitom od 22,5 milijardi evra u martu 2021. godine. Trgovina unutar evrozone porasla je na 236,8 milijardi evra u martu, što predstavlja povećanje od 21,2 odsto u odnosu na mart prošle godine“, obrazložili su iz Eurostata.

U periodu od januara do marta, izvoz robe evrozone u ostatak sveta porastao je za 16,6 procenata u odnosu na isti period lane (na 666,7 milijardi evra), a uvoz je porastao za 39,7 odsto u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom (na 719,1 milijardu evra).

Kao rezultat toga, evrozona je zabeležila deficit od 52,4 milijarde evra, u poređenju sa suficitom od 56,7 milijardi evra u prva tri meseca prošle godine. Trgovinska razmena unutar evrozone porasla je na 636 milijardi evra u istom periodu, što je skok od 24,4 odsto.

Izvoz iz EU u martu porastao za skoro 13 odsto

Kada je reč o izvozu robe van Evropske unije, u martu je bio vredan 220,5 milijardi evra, što je povećanje od 12,8 procenata u poređenju sa martom 2021. godine (195,5 milijardi evra). Vrednost uvoza iz ostatka sveta u EU bila je 248,2 milijarde evra, što je 40,4 odsto više (176,8 milijardi evra), navodi se u izveštaju Eurostata.

EU je u martu, kao rezultat toga, imala deficit od 27,7 milijardi evra u robnoj razmeni sa ostatkom sveta, u poređenju sa suficitom od 18,7 milijardi evra u martu prošle godine. Trgovina unutar EU porasla je za 19,7 odsto u poređenju sa martom prošle godine (na 368,7 milijardi evra).

U periodu od januara do marta izvoz robe van EU porastao je na 592,2 milijarde evra (povećanje od 16,3 procenta u odnosu na isti period 2021. godine), dok je uvoz povećan na 673,7 milijardi evra (rast od 46,2 odsto).

Posledično, EU je zabeležila deficit od 81,5 milijardi evra, u poređenju sa suficitom od 48,5 milijardi evra u periodu od januara do marta prošle godine. Podaci pokazuju i da je trgovina unutar EU porasla na 990,3 milijarde evra u prvom kvartalu (22,2 procenta).

U prva tri meseca ove godine najveći rast zabeležen je kod uvoza i – sa manjom vrednošću – izvoza energije, što je dovelo do značajnog povećanja trgovinskog deficita EU u energetici (-128,7 milijardi evra u prvom tromesečju ove, u poređenju sa -48 milijardi evra u istom periodu 2021. godine).

Godišnje poređenje po državama članicama

U martu ove, u poređenju sa martom 2021. godine, sve zemlje članice registrovale su povećanje izvoza van EU osim Slovačke (-10,6 odsto) i Malte (-8,9 procenata). Najveći rast izvoza zabeležen je u Irskoj (+47 odsto) i Sloveniji (+38,7 procenata).

Što se tiče uvoza van EU, situacija je slična. U martu 2022. godine sve zemlje članice imale su povećanje uvoza van EU, osim Malte (-8,5 odsto). Najveći porast uvoza zabeležen je na Kipru (+121,2 procenta) i u Litvaniji (+101,3 odsto).

Desezonirani izvoz evrozone povećan je u martu u poređenju sa februarom za 0,9 procenata, dok je uvoz povećan za 3,5 odsto. Desezonirani bilans bio je -17,6 milijardi evra i dostigao je najniži nivo od 1999. godine.

U martu ove godine u poređenju sa februarom lane, desezonirani izvoz EU ostao je stabilan, dok je uvoz povećan za 3,7 procenata. Desezonirani bilans bio je -28,5 milijardi evra, što je pad u poređenju sa februarom (-20,5 milijardi evra), dostigavši najniži nivo od 2002. godine.