Deo programa Kopaonik biznis foruma posvećen potencijalima rasta Zapadnog Balkana

Trećina programa Kopaonik biznis foruma, koji će se održati od 6. do 9. marta 2022. godine, posvećena je regionu Zapadnog Balkana i njegovim potencijalima za dalji rast, saopštili su u utorak organizatori.

„Čvršća saradnja zemalja u regionu, zelena tranzicija i održiv razvoj biće glavne teme o kojima će učesnici razgovarati i razmenjivati mišljenja“, navedeno je u saopštenju, prenosi Beta.

Dodaje se da će „srpski Davos“ ove godine okupiti i sve direktore međunarodnih finansijskih institucija za Srbiju, među kojima su Međunarodni monetarni fond (IMF), Svetska banka (WB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), a svoje učešće potvrdili su i svi predsednici privrednih komora zemalja regiona.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović rekao je da se, prema januarskom izveštaju Svetske banke, za  region Zapadnog Balkana predviđa umereni rast od 4,1 odsto u 2022. godini.

„Sa projektovanim oporavkom rasta predviđa se da će stopa siromaštva u regionu Zapadnog Balkana nastaviti trend pada. Međutim, ukupni pozitivni izgledi za ovaj region i dalje su narušeni rizicima koji se odnose na mogući povratak ograničenja vezanih za pandemiju i s tim u vezi, iscrpljenost fiskalnog prostora i rastući nivo javnog duga“, rekao je Vlahović.

Dodao je da i politika zemalja Zapadnog Balkana treba da se fokusira na rešavanje ključnih strukturnih prepreka otvaranju radnih mesta i ekonomskoj transformaciji.

To, prema njegovim rečima, podrazumeva podizanje ukupne produktivnosti privreda, unapređenje kvaliteta nezavisnih institucija koje regulišu tržište, kao i stvaranje jednakih uslova za sve učesnike u tržišnoj utakmici.

Na predstojećem Kopaonik biznis forumu jedna od ključnih tema biće, kako je navedeno i neophodnost čvršće saradnje zemalja kao preduslova održivog rasta i razvoja Zapadnog Balkana.

Zemlje Zapadnog Balkana se, prema rečima Vlahovića, suočavaju sa neminovnom zelenom tranzicijom.

„Uticaji na klimatske promene, zagađenje i egzistencijalne ekološke krize menjaju temelje ekonomske aktivnosti, izbor potrošača i ponašanje investitora. Prelazak na zeleni put rasta je dugoročni proces i nije nimalo lak, međutim, uprkos brojnim izazovima, zelena tranzicija nudi mogućnosti za Zapadni Balkan, da koristi predpristupne resurse koje su opredeljene unutar Evropske unije za zemlje kandidate“, naveo je Vlahović.