Đačke zadruge su korisne, ali učeničke kompanije imaju više efekta

Za unapređivanje rada učeničkih zadruga, koje su postale važan deo obrazovno-vaspitnog rada u školama i prepoznate su kao potencijal za preduzetničko obrazovanje, Ministarstvo prosvete je u protekle dve godine, prema rečima ministra Branka Ružića, izdvojilo 29 miliona dinara.

„Broj zadruga u školama je povećan. Nakon niza aktivnosti koje je ministarstvo sprovelo radi osnaživanja i podsticanja škola da formiraju učeničke zadruge, danas imamo ukupno 112 osnovnih i srednjih škola koje su osnovale učeničke zadruge. Do 2018. godine u obrazovnom sistemu bilo je aktivno 55 učeničkih zadruga“, izjavio je ministar na otvaranju prve konferencije o učeničkim zadrugama ‘Učeničke zadruge – mogućnosti i značaj za razvoj kompetencija učenika’.

On je dodao da je plan Ministarstva da do kraja 2023. godine bude osnovano 350 učeničkih zadruga, što je i predviđeno Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine.

„Ove godine, na osnovu dva javna poziva, 43 osnovne škole u Srbiji dobile su 9,8 miliona dinara za nabavku mašina, opreme, sredstava i materijala za rad za različite projekte koje će realizovati u zadrugama“, naglasio je Ružić.

Kako je navedeno, izrada predmeta različitih namena –  šolja, suvenira, magneta, ukrasa, nakita, 3D štampanje, prodaja cveća, sušenje voća, presa za limenke, prerada i pakovanje voća i povrća, proizvodnja meda, samo su neke od aktivnosti kojima se učenici u školama bave zahvaljujući razvoju zadrugarstva.

Prema rečima predsednice Upravnog odbora organizacije „Dostignuća mladih u Srbiji“ (Junior Achievement Serbia), Svetlane Kisić, svaka dodatna aktivnost, konstruktivna, u okviru škole, dragocena je za učenike, pa se tako mogu posmatrati i zadruge.

„To je jedan način da se oni prvo vežbaju za svoj budući poziv i da stiču dodatna znanja i veštine, koje su vezane za izlazak na tržište. Na taj način razvijaju preduzetničke veštine. Zadruge su postojale u našem obrazovnom sistemu ranije, i ove koje sada postoje uglavnom su vezane za poljoprivredne i tehničke škole. Vrlo su aktivne zadruge srednjih poljoprivrednih škola u Pirotu (oni prave sireve), Futogu, Svilajncu i drugim školama“, istakla je naša sagovornica.

Ona je dodala da je ozbiljno ograničenje problem poštovanja propisa koji su vezani za privredne subjekte, što je razlog što su kod nas zadruge slabije razvijene.

„Zadruga je faktički mali privredni subjekt u okviru obrazovnog sistema, u okviru škole, i onda direktori škola imaju ogroman problem da proprate propise u toj oblasti. Direktor uz sve što radi treba i da finansijski odgovara za rad zadruge, da se to knjiži, da se plaćaju porezi, itd. Jednostavno, nema kapaciteta za to, i da bi Ministarstvo prosvete održalo razvoj zadruga najvažniji korak jeste međuresorna saradnja – između Ministarstva obrazovanja, Ministarstva finansija i Ministarstva privrede, da se prilagode propisi za razne zadruge“, objašnjava Kisić za Biznis.rs.

Organizacija „Dostignuća mladih“ uložila je dosta napora da upozna nadležna ministarstva sa ograničenjima u razvoju tih polja, koja trenutno postoje, kako bi došlo do promene.

„Kad se govori o razvoju preduzetničkih veština, koje su vrlo značajne, mnogo veći, pravi efekti postižu se kada učenici imaju sposobnost da pokažu svoju punu kreativnost – da smišljaju ideje, realizuju ih, odnosno da rade ono što se čini kroz učeničke kompanije. To nije isto sa zadrugom, jer u zadruzi se recimo dobije receptura i pravi isti sir i tu se ne postiže prevelika kreativnost, već zanatska stručnost“, ocenila je naša sagovornica.

Sa druge strane, kako kaže, kod učeničke kompanije, odnosno kod neformalnog preduzetničkog obrazovanja, učenici imaju mogućnost da prođu kroz ceo proces formiranja firme, da svaka grupa i nova generacija ima novu i svoju ideju, i da na taj način stvarno ispitaju svoje potencijale i razviju ih.

„Vrlo je bitno da znamo, kada govorimo o preduzetničkom obrazovanju, da je pravi put razvoj učeničkih kompanija koji ide kroz program ‘Dostignuća mladih u Srbiji“. To je i korisno i praktično za njih, jer vežbaju svoje sposobnosti, konstruktivno su okupirani, jer vrlo je bitno danas za mlade da se kvalitetno popuni vreme. Dakle, lepi su argumenti za zadruge, ali može da se ide i korak dalje – da učenici imaju još veću slobodu, još veću aktivnost, još veću mogućnost za razvoj preduzetničkih osobina“, zaključila je Kisić.