Do kraja godine kafa skuplja bar 10 odsto

Svetski mediji brujali su danima o poskupljenju kafe, jer je ovogodišnji rod u Brazilu desetkovan zbog mraza, ali i suša. Kafa, koja spada u jedan od omiljenih napitaka građana Srbije, kako kažu stručnjaci – sigurno će poskupeti.

„Ima tu više razloga za poskupljenje kafe – ona je berzanska roba, nedostatak dobre berbe i plantaža u Brazilu i Africi, i klimatske promene uticale su da je manja ponuda kafe, ali to je sve što je već bilo za očekivati. Cene sa kojima ćemo se suočiti usled manjih prinosa i svega ostalog, sledeće godine možda već budu drugačije – to nije izvesno. A ne treba zaboraviti da tu i uvozni lobi i monopol rade svoje, što je logično jer ima manje robe“, izjavio je za Biznis.rs predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), Goran Papović.

Naša zemlja nalazi se u evropskom vrhu ljubitelja ovog napitka, naime, svaki stanovnik Srbije godišnje popije četiri i po kilograma kafe, a trenutno se troše zalihe. Nova nabavka doneće u prodavnice i veće cene, dok je cena kafe na berzi skočila je za 100 odsto.

„Godišnje uvezemo oko 30.000 tona kafe, i to uglavnom iz Brazila, koji je najveći proizvođač kafe arabika na svetu i snabdeva čak trećinu svetskog tržišta. Pored arabike, tu je i robusta, koju nabavljamo iz Vijetnama, a uvozimo i iz Ugande, Kostarike, Kolumbije, Jamajke, Indonezije. Ove godine smo imali situaciju koja se desila davne ’78. godine, kad je bila nestašica kafe. Brazil je 20. jula ove godine imao jednu specifičnu situaciju – temperatura je pala ispod nule i to je uslovilo veliki gubitak prinosa. Pored toga, ova godina je bila veoma specifična i dosta sušna, tako da je rod dosta smanjen. Ono što je dobro je da je prethodna godina bila jako dobra, tako da je bilo nekih zaliha, što je u neku ruku ublažilo pad roda ove godine“, istakao je za RTS Aleksandar Bogunović iz Sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije.

Prema njegovim rečima poskupljenje arabike dovelo je do toga da, zbog veće potražnje, skoči cena i arabuste, koja je ove godine, kako kaže, fantastično rodila.

„Na uvećanje cene kafe utiče i poskupljenje transporta, koji je sa nekih 1.000 otišao na 10.000 dolara. U poslednje četiri godine cena kafe u prodavnicama nije se menjala. Akciza na kafu je rasla 8,4 odsto, ali su proizvođači primili na sebe taj udar i nisu uopšte menjali cene. Neki su već krenuli sa dizanjem cena, ali ono što je dobro je da neće svi odjednom da dižu cenu maksimalno. Vrlo je očekivano da će cena ići za 10 odsto gore za ovaj prvi period, verovatno se posle neće dirati do kraja godine, ali je sasvim sigurno za očekivati da će naredne godine kafa poskupeti bar za još pet procenata“, naveo je Bogunović.

Kako kaže, nove cene treba očekivati od oktobra, a 200 grama kafe u prodavnicama moglo bi da košta od 270 do 300 dinara, za razliku od trenutne cene koja se kreće od 220 do 240 dinara. Na cenu kafe utiče i pandemija korona virusa, ali u poslednjih godinu i po dana nije porasla potrošnja, jer nisu radili ugostiteljski objekti u kojima se popije najviše kafe – naročito filter i espreso.

Generalni direktor kompanije Strauss Adriatic, Siniša Daničić, u julu je za Biznis.rs izjavio da su se zemlje uzgajivači usled pandemije suočile sa velikim izazovima koje nije bilo lako prevazići i koji su se reflektovali kroz smanjenje radne snage, povećanje troškova i logističke poteškoće, tako da su, kako je tada rekao, cenovne promene neminovne.

Domaćim proizvođačima prete milionske kazne

U isto vreme dok stižu najave da će kafa uskoro da poskupi, stigla je i vest da Komisija za zaštitu konkurencije ispituje tržište kafe zbog mogućnosti da su se dva najveća igrača, vlasnici Doncafe i Grand kafe – Strauss Adriatic i Atlantic grupa dogovarali oko cene.

„Imajući u vidu da, prema navodima učesnika industrije, cena sirove kafe učestvuje sa više od 90 odsto u formiranju cene finalnog proizvoda, bilo bi očekivano da su se maloprodajne cene mlevene kafe i cene sirove kafe na berzama kretale u istom smeru, te da je postojala korelacija kretanja cena tokom posmatranog perioda. Poređenjem maloprodajnih cena mlevene kafe, ovakva korelacija sa kretanjem cena sirove kafe nije utvrđena“, piše u saopštenju Komisije.

Analiza je pokazala da je veleprodajno tržište kafe tržište sa manjim brojem učesnika, koje je koncentrisano i stabilno, gde su prisutna dva najveća učesnika čiji zajednički tržišni udeo od 2013. do 2020. godine nije spao ispod 80 odsto. Ocenjeno je da ovo tržište ima strukturu koja pogoduje lakšem postizanju dogovora između međusobnih konkurenata.

Zaključak Komisije bio je da bi saradnja umesto međusobne konkurencije te dve kompanije imala za cilj, odnosno posledicu, značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tom tržištu.

U Evropsku uniju 2019. godine uvezeno tri miliona tona kafe

Članice EU pretprošle godine uvezle su tri miliona tona kafe u vrednosti od 7,5 milijardi evra, prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku Evropske Unije (Eurostat), a kako se prvog dana oktobra obeležava Međunarodni dan kafe, tada ćemo verovatno biti u prilici da vidimo podatke za godinu koju je pogodila korona kriza.

Pomenuti podaci pokazuju da je uvoz kafe u 27 članica EU 2019. godine povećan za 14 procenata u odnosu na uvoz od pre deset godina.

Najviše kafe u EU je uvezeno iz Brazila (932.000 tona), zatim iz Vijetnama (673.000 tona), Hondurasa (221.000 tona), Kolumbije (166.000 tona), Ugande (145.000 tona) i Indije (137.000 tona).

Najviše kafe 2019. godine među članicama EU uvezla je Nemačka (1,1 milion tona), a slede Italija, Belgija, Španija i Francuska.

Uporedo sa tim, članice EU pretprošle godine proizvele su 1,8 miliona tona pržene kafe u vrednosti od 10 milijardi evra, a najviše je proizvedeno u Nemačkoj, Italiji i Španiji.