Dobar signal za Srbiju, moguće da će JANAF revidirati stav

„Informacija koja je došla od Evropske komisije da traži rešenje kojim će biti obezbeđen uvoz nafte u Srbiju je dosta štura i treba sačekati njeno pojašnjenje. Ipak, ovo je dobar signal i postoji nada da će Jadranski naftovod (Janaf) revidirati svoj stav kao što se i očekivalo“, kaže za Biznis.rs viši savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić.

Evropska komisija traži rešenje kojim će biti zaštićen uvoz nafte u Srbiju, posle objave Jadranskog naftovoda (JANAF) da od 15. maja više neće isporučivati taj energent Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog sankcija Evropske unije protiv Rusije.

„Bilo koju odluku o produženju ili proširenju sankcija donosi Evropski savet jednoglasno. Tražimo rešenje koje će zaštititi uvoz nafte u Srbiju“, navela je Evropska komisija u pisanom odgovoru Radiju slobodna Evropa.

Janaf sa sedištem u Zagrebu, saopštio je 29. marta da uredba Evropske unije od 15. marta utiče na ugovor koji je ta kompanija zaključila sa NIS, a koji važi do decembra 2022. godine.

NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gazpromneft, koja je na meti sankcija EU zbog napada Rusije na Ukrajinu. Savić ističe da se posle odluke o sankcijama Rusiji očekivao ovakav stav prema NIS-u.

„Očigledno je da je odluka o zaustavljanju naftovoda Janaf za kompaniju NIS bila jednostrana. Države Evropske unije su samostalno ocenjivale i implementirale odluku. Bez obzira na to što je Evropa zavisna od ruskog gasa, poslednjih dana su se pojedine zemlje odrekle ruskog gasa, kao recimo Baltičke države. Očigledno je da i pored odluke Evropske komisije, zemlje pojedinačno mogu da sprovode odluku i uvode restrikcije prema ruskim kompanijama“, objašnjava Savić.

Komentarišući nesuglasice Bugarske i Rusije o načinu plaćanja, on navodi da to ne bi trebalo da ima posledice za dopremanje ruskog gasa u Srbiju. Južni tok svojim dobrom delom prolazi kroz Bugarsku i iz nje ulazi u Srbiju.

„Tranzit gasa kroz ovaj međunarodni gasovod ide redovno kao i preko Ukrajine koja je veza za snabdevanje zapadne Evrope. Očigledno je da se Bugarska odriče ruskog gasa i gleda da nađe alternativu. Da preko Grčke napravi novi interkonektor koji bi je povezao na grčke transportne sisteme koji idu od Azerbejdžana. Sam Južni tok je u funkciji i nema razloga da količine koje mi uvozimo i količine koje se završavaju u Mađarskoj ne prolaze i dalje kroz Bugarsku. Gasovodom upravlja Bugarska ali ne samostalno jer je podeljeno vlasništvo između Gazproma i Burgas gasa“, zaključuje Savić.