Najnovije poslovne vesti Biznis.rs

DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI 2020. GODINU Politika u senci pandemije i obratno

LifestyleSvetVestiZanimljivosti

1.1.2021 11:05 Autor: Vladimir Jokanović 0

DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI 2020. GODINU Politika u senci pandemije i obratno DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI 2020. GODINU Politika u senci pandemije i obratno
Pandemija korona virusa zasenila je ostale događaje u 2020. Prazni aerodromi, zatvoreni restorani, puste plaže i distanca među licima pod maskama, to su znaci... DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI 2020. GODINU Politika u senci pandemije i obratno

Pandemija korona virusa zasenila je ostale događaje u 2020. Prazni aerodromi, zatvoreni restorani, puste plaže i distanca među licima pod maskama, to su znaci vremena u novom ambijentu. Nazivi farmaceutskih kompanija postali su globalno poznati, a njihove vakcine protiv Covid-19 nada za čovečanstvo. Tek nekoliko političkih događaja iz kategorije „klasičnih“, kao što su Brexit i predsednički izbori u SAD, na kratko su okupirali punu pažnju javnosti. Samiti su prešli na internet, a rad i školovanje od kuće postali su uobičajeni.

Ko je proizveo prvu vakcinu protiv korona virusa? Odgovor na ovo pitanje trebalo bi da bude jednostavan, a nije. Prva vakcina protiv korone, „Sputnik V“ registrovana je u avgustu u Rusiji. Prvo testiranje vakcine protiv Covid-19 započela je AstraZeneca u aprilu. Istog meseca kineski Sinovac objavio je da je započeo klinička ispitivanja svoje vakcine. Kada je Velika Britanija početkom decembra odobrila cepivo kompanija Pfizer i BioNTech, vest je glasila da je registrovana prva vakcina u svetu.  

Foto: Tanjug/AP

Život u svetu u kojem se vakcine iz jedne zemlje ne bi priznavale u drugoj bio bi samo malo bolji od ovoga koji danas imamo. Za međusobno priznavanje i standardizaciju vakcina, pored stručne ocene biće potrebno i nešto političke volje. Naravno, pod uslovom da se vakcine pokažu efikasnim i neškodljivim, kao i da je industrija sposobna da ih brzo proizvede u milijardama doza. To je preduslov za povratak starim navikama i normalnom načinu života.

Nošenje zaštitne maske, takođe se pokazalo kao političko pitanje. Predstavnik građana koji se bune zbog nošenja maske bio je američki predsednik Donald Tramp. Bio je to deo njegove osmišljene predizborne kampanje, kako se čini, a isto bi se moglo reći i za njegovog demokratskog protivkandidata Džo Bajdena koji je nosio masku. Uvod u američke izbore bilo je vruće leto obeleženo stradanjem od korona virusa i svirepim policijskim ubistvom Afroamerikanca Džordža Flojda.

Demonstracije koje su započele u Mineapolisu, proširile su se na gotovo celu zemlju. Nasilja i paljenja vozila i kontejnera, pljačkanja i uništavanja radnji i tuče sa policijom bilo je u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu i još dvadesetak gradova. Prvi put od početka pandemije 11. marta neke druge vesti bile su udarne, a ne one o korona virusu. Oštra podela među američkim građanima prelila se 3. novembra sa ulica na birališta, a zatim se ponovo vratila na ulice. Brojanje glasova bilo je prilično izjednačeno u prvoj noći posle izbora, ali kako su dani prolazili Bajden je povećavao prednost i na kraju pobedio.

Foto: Tanjug/AP

Tramp još nije priznao poraz i nastavlja da tvrdi da je pokraden, dok se njegove pristalice i dalje okupljaju na uličnim protestima. Povremeno se sukobljavaju sa demonstrantima suprotne strane, ali većih sukoba nema. Budući da je Elektorski koledž potrvdio Bajdenovu pobedu, a Vrhovni sud odbacio Trampove žalbe na izbornu krađu, ostalo je još da se obavi primopredaja Bele kuće 20. januara. Tramp je već nagovestio da će se kandidovati na izborima 2024. godine, a Bajden najavljuje nastavak njegovog trgovinskog rata sa Kinom.

Umesto popuštanja, kao što se možda očekivalo, Bajden je najavio zaoštravanje i pozvao saveznike i istomišljenike na okupljanje antikineske koalicije. Pretposlednjeg dana 2020. saveznici iz EU, na koje je Bajden verovatno računao zaključili su sa Kinom veliki investicioni sporazum, pa ostaje da se vidi kako će reagovati Vašington. Kina je sa još 14 država u novembru formirala azijsko-pacifički trgovinski blok, u koji su ušli i Japan, Južna Koreja i Australija, takođe potencijalni saveznici Vašingtona.

Foto: Tanjug/AP

Pregovori o Brexitu trajali su tako reći cele godine, a intenzivno od oktobra, kada su zvanično propali. A zapravo, kao da su tek tada počeli, jer se probudila politička volja. Pregovaralo se u suštini o uslovima trgovine između Evropske unije i Velike Britanije od prvog dana 2021. Izgledalo je nije bilo mesta za dilemu da li ubuduće trgovati sa carinama ili bez njih, ali rokovi su prolazili, a dogovora o Brexitu nije bilo. Zapelo je oko ribolova. Britanski premijer Boris Džonson već je najavio Brexit bez dogovora.

Trgovina čija je vrednost u 2019. bila oko 750 milijardi evra dovedena je u pitanje zbog ribolovne indsutrije čije se učešće u BDP sa obe strane Lamanša meri promilima. London je tvrdo insistirao na pravu da kontroliše svoje morske granice, a zemlje EU na dugoročnim pravima pristupa britanskim vodama za svoje ribare i to je trajalo mesecima.

Foto: Tanjug/AP

U kritičnom trenutku pregovora isplovila je britanska ratna flota da bi pojačala utisak o odlučnosti  Londona. Francuska je zapretila vetom na sporazum ako ga bude. Na kraju je presudila politička volja i postignut je pragmatičan sporazum, a dve strane su se, prosto rečeno, našle na pola. Vest o sporazumnom Brexitu objavljena je na Badnje veče 24. decembra. Velika Britanija je prva zemlja koja je napustila EU od njenog osnivanja.

Odlučnu političku volju u 2020. pokazali su lideri više od 20 država, najvećih proizvođača nafte u svetu, koji su uspeli da stabilizuju tržište nakon kraha cena u aprilu. Američka WTI nafta pala je u jednom trenutku na negativnih 37,63 dolara za barel 20. aprila. Ključni razlozi za ovaj do sada nezabeleženi fenomen bili su prevelika ponuda, mala potražnja i prepuna skladišta nafte. Kada na svetu nije više ostalo praznih tankera, naftom više nije moglo da se trguje. Nakon toga su se onlajn sastali lideri OPEC, Rusije i SAD i dogovorili se da od 1. maja ograniče proizvodnju, što i dalje održava stabilnost tržišta.

Berza Wall Street pamtiće 2020. po proboju Dow Jones indeksa iznad psihološke granice 30.000 bodova. Uprkos krizi berze su brzo rasle tokom poslednjih meseci prošle godine na optimizmu zbog razvoja vakcine. Istorijska prošla godina donela je i prvo mirnodobsko otkazivanje Olimpijskih igara. Prošlog leta najbolji sportisti sveta trebalo je da se okupe u Tokiju, ali je zbog pandemije događaj odložen za ovu godinu. Ukoliko zaista budu održane od 23. jula do 8. avgusta bile bi to prve Olimpijske igre u neparnoj godini. Njihovo održavanje verovatno će najviše zavisiti od vakcine, a tu se vraćamo na početak teksta.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...