Dolar i dalje jača prema korpi međunarodnih valuta

Američki dolar je prema međunarodnoj korpi valuta prošle nedelje ojačao i ponovo se približio najvišoj vrednosti u psolednje dve decenije, jer na finansijskim tržištima vlada nesigurnost zbog rizika od recesije i očekivanja daljeg agresivnog povećanja kamata američke centralne banke.

Dolarski indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke, prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je 1,1 odsto na 105,39 bodova, pa se primakao najvišoj vrednosti u 20 godina od 105,79 bodova, dostignutoj 15. juna.

Pritom je dolar prema evropskoj valuti ojačao 1,3 odsto, pa je cena evra skliznula na 1,0415 dolara, prennosi agencija Mina pozivajući se na Seebiz. Kurs dolara ojačao je i prema japanskoj valuti, 0,1 odsto na 135,3 jena.

Pošto je nedelju dana ranije oslabio oko 0,5 odsto, ove sedmice je dolarski indeks skočio više od jedan odsto, jer na finansijskim tržištima ponovno vlada nesigurnost. Svetske berze su u tom sedmodnevnom periodu oštro pale, jer se ulagači plaše da će povećanje kamata centralnih banaka, u cilju suzbijanja inflacije, izazvati recesiju.

„Kada su ulagači zabrinuti, kupuju imovinu u američkoj valuti”, rekao je analitičar u firmi FXStreet.com, Džosef Trevizani (Joseph Trevisani).

Nedavno je dolar bio pod pritiskom zbog niza podataka koji su pokazali da se rast američke privrede usporava. Ulagači su špekulisali da bi to moglo navesti Federalne rezerve na manje agresivno zaoštravanje monetarne politike.

Stoga se trenutno na tržištu novca procenjuje da bi u martu naredne godine ključna kamata Feda mogla iznositi 3,33 odsto, dok je nedavna prognoza govorila o četiri odsto, što govori o smanjenim očekivanjima. Sada se ta kamata kreće na oko 1,58 odsto.

No, poslednjih dana čelnici Feda poručuju da će i u julu kamate biti značajno povećane, za 0,5 ili 0,75 procentnih poena, pa je dolar ponovno ojačao.

“S jedne strane, protiv dolara idu smanjene procene u vezi sa kamatama, ali s druge strane, u prilog mu idu strahovanja od globalne recesije, nagomilani javni dugovi i niz ostalih problema”, objasnio je Trevizani.

Na drugom kraju sveta, japanska valuta je pod pritiskom slabljenja treće po veličini svetske ekonomije, premda japanska centralna banka – za razliku od većine ostalih vrhovnih monetarnih institucija u svetu –  i dalje pokušava da podrži privredu labavom monetarnom politikom. U isto vreme, evru ne idu u prilog ni usporavanje rasta ekonomija evrozone, ni visoka inflacija.

U petak je objavljeno da je inflacija u evrozoni u junu dostigla novu rekordnu vrednost od 8,6 odsto, dok je mesec ranije iznosila 8,1 odsto. Od početka godine, dolar je prema korpi valuta na dobitku oko deset odsto.