Domaća fabrika litijum-jonskih baterija neće zavisiti od Jadra

Kompanija Al Pack iz Subotice, koja se bavi proizvodnjom fleksibilne aluminijumske ambalaže, ne tako davno je saopštila da 2022. godine otpočinje gradnju fabrike litijum-jonskih baterija, odnosno baterija za električna vozila.

Prema objašnjenju iz kompanije, u tu svrhu je i razvijena nova firma ElevenEs, što smo ranije saznali u razgovoru za portal Biznis.rs, a u narednih nekoliko meseci će se izdvojiti iz Al Pack grupacije. Najava da se gradi fabrika litijum-jonske baterije za električne automobile izazvala je veliku pažnju, a posebno interesovanje izazvalo je koje sirovine i koja tehnologija će ovde biti korišćena, saznaje Politika.

„Postoji veliki broj različitih formulacija koje se upotrebljavaju kod dizajna litijum-jonskih baterija (LIB). Ukratko, u zavisnosti od namene, potrebne su drugačije karakteristike. Tako neke baterije mogu biti optimizovane da imaju veliku gustinu energije, neke da se brzo pune ili prazne, i tako dalje. U fabrici će se za katodni materijal koristiti LFP – litijum gvožđe-fosfat. Baterije zasnovane na LFP tehnologiji, za razliku od široko rasprostranjenih baterija, ne sadrže kobalt i nikl, što proizvodnju čini održivijom i čistijom. Ove baterije imaju nekoliko puta duži životni vek, bezbednije su, brže isporučuju veću snagu i prvenstveno su namenjene električnim automobilima, autobusima, kamionima, viljuškarima i drugim vozilima, kao i skladištima energije u vezi sa solarnim elektranama i vetroparkovima“, izjavio je za Politiku osnivač i izvršni direktor kompanije ElevenEs, Nemanja Mikać.

S obzirom na to da nema retkih metala, kobalta i nikla, proizvodnja je, kako kaže, jednostavnija i jeftinija, pa su one opet i znatno čistije i održivije. Njihova mana je, napominje Mikać, nešto manja gustina energije – imaju manji kapacitet za istu masu, pa se zato ne mogu koristiti u uređajima kod kojih je to ključno.

Projekat podržan i od EIT InnoEnergy, najvećeg investitora u energetskim projektima, kojeg direktno kofinansira Evropski institut za tehnologije i inovacije, i koji, prema rečima Mikaća, predstavlja glavni motor ulaganja u inovacije u vezi sa održivim razvojem i izvorima energije u celoj Evropi.

„Njihova uloga je u obezbeđivanju podrške projektu, delom finansijske, delom stvaranjem uslova za realizaciju investicije, ali ono što je najvažnije, to je veliko priznanje da smo krenuli u dobrom pravcu i da je projekat koncipiran i dugoročno održiv“, kazao je sagovornik Politike.

Na konstataciju da je direktor EIT-a izjavio da je prednost za ovu fabriku da se nalazi u blizini Jadra, te da li eventualno odlaganje u izdavanju dozvole za početak iskopavanja remeti nešto u planovima za otvaranje fabrike, on je napomenuo da subotički projekat ne zavisi od realizacije rudnika Jadar.

„Svakako će fabrika ElevenEs početi sa proizvodnjom pre izgradnje rudnika, tako da je planirano da se katodni materijal nabavlja od proverenih proizvođača. Važno je napomenuti da se između rudnika Jadar, kao potencijalnog dobavljača litijum-karbonata i naše fabrike, nalazi još jedna fabrika za proizvodnju katodnih materijala, i ona kao sirovinu koristi litijum-karbonat. U Srbiji trenutno ne postoje kapaciteti za proizvodnju katodnog materijala. Trudićemo se i da u budućnosti sirovine nabavljamo u skladu sa ekonomskim i socijalnim kriterijumima“, naveo je Mikać.

Što se bezbednosti fabrike tiče, on je napomenuo da je tehnologija potpuno čista i da nema rizika po okolinu, te da su rizici isti ili manji od drugih fabrika koje trenutno rade u Subotici u industrijskoj zoni Mali Bajmok.

Prema mišljenju stručnjaka, u svetu je u toku prelazak na natrijum-jonske i grafenske baterije kao jednako efikasne i sa jeftinijim troškovima proizvodnje. To može da se odrazi i na proizvodnju litijum-jonskih baterija.

„Potražnja za baterijama će do 2030. godine porasti oko devet puta. Veći udeo solarne i energije vetra, kao i prelazak na veći broj električnih vozila zahtevaće da se skladišti velika količina energije. To znači da će biti mesta za različite tehnologije baterija i da će svaka od njih imati svoju primenu. Takođe, kod novih tipova baterija nije reč samo o tome koliko su efikasne, nego i koliko je njihova ukupna proizvodnja ekonomična i kompleksna. Upotreba LIB svakako će biti znatno povećana, a delom će i neke nove tehnologije preuzeti udeo“, istakao je direktor kompanije.

Kako je najavljeno, fabrika će se nalaziti na mestu nekadašnje klanične industrije 29. novembar, na oko 30 hektara, dok će pod objektima biti 160.000 kvadratnih metara. Predviđene kapitalne investicije procenjene su na oko milijardu evra u narednih sedam godina, a do kraja 2024. godine trebalo bi da dostignu 550 miliona evra, uz dodatna ulaganja u razvoj.

Fabrika će biti građena u nekoliko faza, tokom narednih šest, sedam godina. Iako je ovaj tip proizvodnje vrlo automatizovan, u kasnijem razvoju i proizvodnji planira se zaposlenje više od 1.800 radnika.

„Nadamo se da će prva poluautomatizovana proizvodnja početi sa radom sredinom 2023. godine, a očekivani kapacitet je oko 300 megavat-časova (MWh) godišnje. Do tada ćemo proizvoditi uzorke, upravo da bismo mogli da ih testiramo sa kupcima“, otkrio je Mikać.