Država nije spremna da listira na berzi najveća preduzeća pod njenom kontrolom

„Čini se da koraci koji su najavljeni Strategijom za razvoj tržišta kapitala nisu dovoljno odvažni, niti će doneti mnogo koristi, iz prostog razloga što nisu identifikovani glavni problemi tržišta, a to su nedostatak efikasnih institucija i, s njima u vezi, slaba zaštita prava manjinskih akcionara. Ovome treba dodati nedostatak kvalitetnog tržišnog materijala (koji je konstatovan kao problem), ali se iz Strategije jasno vidi da ne postoji spremnost države da listira na tržištu najveća preduzeća pod državnom kontrolom“, kaže za Biznis.rs Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Momentum“.

Ipak, naš sagovornik ističe da je svakako dobar korak da se državni predstavnici pozabave situacijom na tržištu kapitala koje je ostavljeno da odumire poslednjih desetak godina, faktički od početka svetske ekonomske krize 2008. godine.

„To, naravno, ne znači da je tržište kapitala pre toga bilo odlično, ali je svakako bilo dosta materijala i prostora za njegovo oblikovanje kako bi se od tranzicionog napravilo efikasno tržište kapitala“, dodaje Gujaničić.

Podsetimo, pre manje od mesec dana usvojena je Strategija za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine, a očekuje se da Vlada Srbije usvoji i Akcioni plan za njeno sprovođenje, koji predstavlja operativni predlog i predviđa uspostavljanje radne grupe koju će pored institucija vlade činiti i Narodna banka Srbije, kao i predstavnici industrije.

Kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, cilj Strategije je da Srbija razvije konkurentno, visoko efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala.

Gujaničić napominje da je jasna namera Strategije da pospeši razvoj tržišta kapitala i da omogući njegovo efikasno funkcionisanje. Svaka efikasna berza olakšava finansiranje privrede i doprinosi većem privrednom rastu i to bi trebalo da bude konačni cilj države u sprovođenju aktivnosti oko tržišta kapitala.

„Sudeći po najavama državnih zvaničnika i usvojenoj Strategiji za razvoj tržišta kapitala uslediće u srednjoročnom periodu niz mera i odluka koje se tiču tržišta kapitala. Međutim, pomenute mere su previše formalne i kozmetičke da bi omogućile povratak poverenja i sigurnosti učesnika na tržištu bez čega jednostavno nije moguće ni govoriti o bilo kakvom razvoju tržišta kapitala“, objašnjava Nenad Gujaničić.

Prema njegovom mišljenju, Strategijom su direktno i posredno obuhvaćeni svi učesnici na tržištu kapitala, ali očito neće biti dotaknute ključne tačke i slabosti koje trenutno postoje – slabe institucije tržišta kapitala koje su faktički pogrešnim delovanjem i nečinjenjem doprinele trenutno lošoj situaciji na tržištu i njegovoj skromnoj perspektivi.

„Kada govorimo o tržištu kapitala, treba reći da je Beogradska berza sa prometom od svega oko 50 miliona evra na godišnjem nivou i skromnim brojem učesnika, te kvalitetnih finansijskih instrumenata, više nego marginalizovana u domaćem finansijskom sistemu. Broj berzanskih posrednika je kao posledica ove hronične krize desetkovan, dok su institucionalni investitori (privatni penzioni fondovi, osiguranja) suočeni sa nemogućnošću da plasiraju kapital nalik njihovim pandanima u razvijenim privredama“, zaključuje Gujaničić.