Državni ugovori nas štite od ponovnog polaganja vozačkih ispita

Od kraja januara ove godine na snagu je stupio Sporazum o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola između Republike Srbije i Severne Makedonije. Tako se ova država pridružila grupi zemalja u kojima građani Srbije mogu, uz validnu ispravu koju su izdali naši organi, voziti po inostranim drumovima kraće vreme ili u tranzitu. Ono što je važno je da, u slučaju odobrenog boravka u ovim državama, mogu dobiti lokalnu vozačku dozvolu, bez polaganja ispita.

Sličan Sporazum Srbija, u zemljama regiona i EU ima i sa Albanijom, još od 2015. godine, zatim Austrijom, BiH, Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Crnom Gorom, Hrvatskom. Kada je u pitanju Slovenija, važeću vozačku dozvolu iz Srbije, moguće je zameniti za slovenačku, ukoliko državljanin Srbije ima prijavljeno prebivalište duže od šest meseci. Rok za zamenu dozvole je godinu dana od dana prijave boravka u Sloveniji. Ukoliko se u tom roku ne izvrši zamena, plaća se novčana kazna od 500 evra, a dozvola se dobija tek nakon što vozač položi praktični deo vozačkog ispita.

U Nemačkoj, državljani Srbije mogu voziti sa ovdašnjim vozačkim dozvolama, ali je neophodno da poseduju i međunarodnu dozvolu, odnosno zvaničan prevod te dozvole koji je overio AMSS. Za sve one koji na duže borave u Grčkoj, vlasti ove zemlje zahtevaju zamenu vozačke isprave, ali samo uz polaganje ispita. Slična praksa je i u Velikoj Britaniji, ali samo ako je boravak našeg državljanina duži od godinu dana. U Portugalu se može voziti uz našu, nacionalnu vozačku dozvolu, izuzev ukoliko se iznajmljuje vozilo. Usluge rent-a-car-a moguće je koristiti samo uz posedovanje međunarodne vozačke dozvole. Na Kipru je sa srpskom vozačkom ispravom moguće upravljati vozilom do šest meseci po ulasku u zemlju. Odmah nakon isteka tog roka, mora se obezbediti kiparska dozvola, koja se, na sreću dobija bez polaganja ispita.

Za vožnju u Švajcarskoj, pored nacionalne vozačke dozvole potrebna je i međunarodna, čak i za kraći boravak. Državljani Srbije koji imaju regulisani boravak u ovoj zemlji, u obavezi su da u roku od godinu dana od dana potvrde prijave boravka, podnesu zahtev za izdavanje švajcarske dozvole. Kako bi se ovaj dokument dobio, polaže se tzv „kontrolna vožnja“. Ukoliko vozač ne pokaže svoje sposobnosti koje bi ga kvalifikovale da može da vozi švajcarskim putevima, mora da polaže kompletan ispit.

Za vozače koji žele da voze u NR Kini, važna je informacija da vozačke dozvole naše zemlje, kao i međunarodne dozvole nemaju pravnu važnost. Zakonska je obaveza da se mora lično podneti zahtev za izdavanje kineske, privremene vozačke dozvole sa rokom trajanja do tri meseca i bez mogućnosti produžavanja. Ukoliko je neko poželeo da vozi sa srpskim vozačkim dozvolama na Tajlandu, mora da zna da naše dozvole tamo ne važe. Građani Srbije koji privremeno borave u Ruskoj federaciji mogu da upravljaju vozilom sa međunarodnom ili nacionalnom vozačkom dozvolom. Međutim, preporučuje se i posedovanje overenog prevoda na ruski jezik. U slučaju dužeg boravka u Rusiji, nacionalna vozačka dozvola mora da se zameni u roku od dva meseca od dobijanja dozvole za boravak.

 U SAD se, uz posedovanje nacionalne, srpske vozačke dozvole može upravljati vozilom za vreme trajanja vize, a najduže godinu dana od ulaska u SAD. Uz posedovanje nacionalne vozačke dozvole, moguće je rentirati i vozila.

„Veoma je dobro što veliki broj zemalja u svetu priznaje naše nacionalne vozačke dozvole. Za vožnju u većini država srpskim vozačima ne treba ni tzv zeleni karton. Na osnovu međunarodnog sporazuma koji Srbija ima sa 32 zemlje u Evropi, ali i van nje, ne plaća se zeleni karton. Sa Crnom Gorom smo napravili bilateralni sporazum na osnovu kog ne treba međunarodno osiguranje ni u ovoj zemlji. Posedovanje tzv zelenog kartona još uvek je neophodno kada se ulazi na teritoriju Ruske federacije, Belorusije, Moldavije, Ukrajine, Turske, Izraela, Irana, Maroka, Tunisa , ali i Severne Makedonije i Albanije“, objašnjava za portal Biznis.rs Petar Živković, generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije.

Ova obaveza posedovanja tzv. zelenog kartona pri vožnji kroz Severnu Makedoniju, Albaniju i Tursku odnosi se samo na putnička vozila. Do skoro, podseća Živković, odnosno do oktobra prošle godine, bio je potreban zeleni karton i pri ulasku u BiH. 

Inače, za dobijanje zelenog kartona potrebno je imati važeću polisu obaveznog osiguranja. Osiguravajuća kuća koja je izdala polisu obaveznog osiguranja, izdaje i zeleni karton. Potrebno je na uvid dati saobraćajnu dozvolu, kao i naknadu od 2.000 do 3.000 dinara (zavisno od osiguravajuće kuće).