Unapređivanje sopstvenog modela obrazovanja

Dualno obrazovanje u Srbiji – šta je urađeno i dokle se stiglo?

BiznisBolji posaoPoslovanjePreduzetnikSrbijaVesti

28.5.2021 15:05 Autor: Julijana Vincan 4

Dualno obrazovanje u Srbiji – šta je urađeno i dokle se stiglo? Dualno obrazovanje u Srbiji – šta je urađeno i dokle se stiglo?
U školskoj 2021/2022. godini budućim srednjoškolcima na raspolaganju je 51 profil po dualnom modelu obrazovanja, a privreda je ponudila više od 3.200 novih mesta... Dualno obrazovanje u Srbiji – šta je urađeno i dokle se stiglo?

U školskoj 2021/2022. godini budućim srednjoškolcima na raspolaganju je 51 profil po dualnom modelu obrazovanja, a privreda je ponudila više od 3.200 novih mesta za učenje kroz rad, među kojima je i pet novih – stolar, tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, obućar, tehničar štampe i trgovinski tehničar, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

U model dualnog srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji trenutno je uključeno skoro 900 poslodavaca, a dualno obrazovanje u ovoj školskoj godini pohađa oko 6.900 učenika u 74 škole. Poslodavci su najzainteresovaniji za dualni model u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, Južnobačkom, Šumadijskom i Pomoravskom, kao i u Beogradu.

„U Srbiji se poslednjih osam godina dosta radi na unapređenju saradnje obrazovnog i privrednog sektora, zahvaljujući pre svega izuzetno aktivnoj ulozi Privredne komore Srbije i uspostavljenim dobrim odnosima sa ministarstvom nadležnim za obrazovanje. PKS je inicirala i uvođenje dualnog modela obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja, na zahtev privrede, sa ciljem usklađivanja stručnog obrazovanja potrebama tržišta rada“, izjavila je rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike, mr Mirjana Kovačević.

Kako ona kaže, prvi značajni koraci u razvoju ovog modela učinjeni su još 2013. godine i u periodu do 2016. godine već je bilo 400 učenika koji su se školovali za jedan od tri obrazovna profila (bravar-zavarivač, industrijski mehaničar i električar) u 16 škola i 40 kompanija. Do sada je više od 3.000 učenika u Srbiji završilo školovanje po dualnom modelu obrazovanja, a oko 70 odsto njih se zaposlilo u struci.

„Broj učenika, škola i kompanija uključenih u sistem dualnog obrazovanja rastao je iz godine u godinu, pa danas dualno obrazovanje čini 10 odsto celokupnog srednjeg stručnog obrazovanja. Učešće dualnih obrazovnih profila je 16 procenata u odnosu na ukupan broj profila za koje se srednjoškolci u Srbiji školuju, a dualne profile u svojoj ponudi ima gotovo petina – 18 odsto škola“, naglasila je naša sagovornica.

Saradnja sa drugim zemljama

Kovačević je dodala da je Srbija prva država u regionu koja je usvojla Zakon o dualnom obrazovanju 2017. godine, a koji je u primeni od školske 2019/2020. godine, sa svim u međuvremenu donetim podzakonskim aktima.

„Ovaj zakon ispunjava svih 14 kriterijuma iz preporuka Evropskog saveta za kvalitetno i efikasno učenje kroz rad. Prošle godine učinjena je i manja izmena Zakona, sa ciljem da regulatorni okvir za implementaciju dualnog obrazovanja bude kvalitetniji i omogući priključivanje još većeg broja poslodavaca. Takođe, Srbija ne usklađuje svoj model dualnog obrazovanja sa drugim, evropskim modelima, već koristi iskustva drugih da bi sopstveni model unapredila“, istakla je rukovodilac Centra.

Preko GIZ projekta „Reforma stručnog obrazovanja“, Nemačka je među prvima pružila podršku i školama i kompanijama u unapređenju saradnje u pravcu uvođenja dualnog modela obrazovanja.

„Vlada Savezne Republike Nemačke od 2002. godine, kroz projekte koje implementira GIZ, pruža podršku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u reformi srednjeg stručnog obrazovanja. Od 2013. godine fokus je na obrazovnim profilima za zanatsko-tehnička zanimanja i uvođenju dualnog obrazovanja. Od 2013. do 2019. godine GIZ je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i uz uključivanje drugih relevantnih partnera, realizovao projekat ‘Reforma srednjeg stručnog obrazovanja’. U okviru ovog projekta razvijen je kooperativni model, specifičan oblik realizacije nastave sa elementima dualnog obrazovanja, ali prilagođen uslovima u Srbiji“, objašnjeno je za Biznis.rs u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ).

U ovom tada novom modelu obrazovanja, saradnja između škola i kompanija podignuta je na viši nivo, a predstavnici privrede aktivnije su se uključili u sve faze obrazovnog procesa. Pomak u odnosu na tzv. tradicionalni način izvođenja nastave bio je veći obim i poboljšan kvalitet praktične nastave u kompanijama uz aktivno učešće učenika u procesu proizvodnje, na savremenim mašinama i uz podršku instruktora koji su prošli obuke za rad sa mladima.

“Kompanije koje su se uključile u kooperativni model obrazovanja obezbedile su i finansijske koristi za učenike, u vidu simbolične novčane naknade ili stipendije, pokrivanja troškova puta, toplog obroka ili zaštitne opreme, čime su pokazale da su ozbiljno zainteresovane za dugoročnu saradnju. Kooperativni model najpre je primenjen i testiran u trogodišnjim, zanatsko-tehničkim profilima u područjima rada Mašinstvo i obrada metala i Elektrotehnika. Izabrani su profili sa velikim potencijalom za zapošljavanje, a planovi i programi su modernizovani i dopunjeni u cilju razvijanja sveobuhvatnih profesionalnih kompetencija”, naglašeno je u GIZ.

Foto: Unsplash.com

Kako navode naši sagovornici iz GIZ, iskustva stečena kroz primenu kooperativnog modela bila su ključna za razvoj nacionalnog modela dualnog obrazovanja u Srbiji. Uz podršku projekta urađena je “Studija izvodljivosti uvođenja dualnog obrazovanja”, a obezbeđena je i stručna i savetodavna podrška nadležnim institucijama za unapređenje pravnog i regulatornog okvira. To je rezultiralo usvajanjem Zakona o dualnom obrazovanju i podzakonskih akata kojima se bliže uređuje realizacija ovog modela obrazovanja.

„Rezultati projekta koji je realizovao GIZ su da je modernizovano šest obrazovnih profila koji se realizuju po modelu dualnog obrazovanja: bravar-zavarivač, električar, industrijski mehaničar, modni krojač, mehaničar motornih vozila i elektromonter mreže i postrojenja. Zatim, obezbeđena je oprema za školske radionice, kako bi se poboljšali uslovi za realizaciju osnovne praktične obuke pre nego što učenici krenu na učenje kroz rad u kompanijama. Realizovane su brojne obuke za direktore škola, nastavnike i instruktore u kompanijama kako bi na pravi način mogli da realizuju modernizovane sadržaje nastave i učenja, i još mnogo toga“, navedeno je u GIZ.

Od 2020. godine, u okviru Nemačke razvojne saradnje, GIZ zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja implementira projekat “Dijalog o zapošljavanju mladih, Inicijativa i dualno obrazovanje” (DECIDE).

Posle Nemačke, kako Kovačević kaže, u projekat su se uključili partneri iz Austrije, pre svega Privredne komore Austrije i uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije i ekspertsku podršku Instituta za razvoj obrazovanja IBW, koji pružaju podršku jačanju kapaciteta PKS, kako bi bila na usluzi privrednicima koji učestvuju u realizaciji dualnog obrazovanja.

„Što se tiče Švajcarske, ona je razvoju dualnog u Srbiji doprinela i kroz uvođenje Masterplana, akta namenjenog boljem upravljanju i koordinaciji celokupnog reformskog procesa u ovoj oblasti, koji je razvio Švajcarski ekonomski institut i nacionalni istraživački institut – Centar za obrazovne politike (COP) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i PKS“, navela je Kovačević.

Značaj dualnog obrazovanja

Ovaj model srednjeg stručnog obrazovanja omogućava da se znanje stiče i u školi i kompaniji. U zavisnosti od obrazovnog profila za koji se učenik opredeli, on već u prvom razredu može početi sa realizacijom učenja kroz rad u kompanijama. Učenjem kroz rad učenici usvajaju praktična i primenljiva znanja i razvijaju veštine u realnom radnom okruženju, tj. u kompaniji.

„U ovom modelu, pored toga što učestvuju u obrazovanju, kompanije učestvuju i u izradi nastavnih planova i programa time što u formi opisa poslova daju početne inpute za razvoja standarda kvalifikacije, koji je osnova za izradu nastavniih planova i programa. Takođe, kompanije učestvuju u izradi planova za učenje kroz rad, po kojima se realizuje dualni model obrazovanja i obezbedjuje da učenik postigne sve ishode definisane nastavnim planom i programom“, istakla je Kovačević.

Dodala je da su cilјevi dualnog obrazovanja obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada, doprinos jačanju konkurentnosti privrede Srbije, kao i omogućavanje zapošlјavanja po završenom obrazovanju.

„Koristi dualnog obrazovanja za poslodavce su višestruki. Naime, poslodavci koji imaju učenike u dualnom obrazovanju neće imati potrebu da prilikom zapošlјavanja novih radnika izdvajaju znatna sredstva za organizovanje dodatnih obuka ovih radnika, jer buduće zaposlene mogu odabrati među učenicima koji su učenjem kroz rad u njihovim objektima već stekli potrebna stručna znanja i veštine. Na taj način se smanjuju troškovi selekcije novih kadrova i skraćuje se vreme uvođenja u posao novog radnika“, naglasila je naša sagovornica.

Foto: Tanjug

Takođe, kako kaže, aktivnijim angažovanjem poslodavaca u izradi opisa poslova kao prvih koraka u pripremi novih standarda kvalifikacija, daju se inputi da se nastavni planovi i programi usklađuju sa poslovno-tehnološkim procesima i generalno se proces obrazovanja stavlјa u funkciju rasta i razvoja privrede.

„Što se tiče mladih, tj. učenika, prednosti koje im donosi dualno obrazovanje su brzo i lako uklapanje u posao po završetku školovanja, kao i više opcija u razvoju karijere – ili da rade odmah ili da nastave školovanje, često i uz podršku tih istih kompanija u kojima su učili kroz rad. Što se tiče interesovanja učenika, dovoljan pokazatelj je podatak da se gotovo sva mesta u srednjim školama za dualne profile popune u prvom upisnom roku“, konstatuje Kovačević.

Dualno obrazovanje je najzastupljenije u sektorima metalske i mašinske industrije (posebno iz auto industrije), prehrambene, tekstilne drvne, građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja (logistika i špedicija, avio saobraćaj). Privreda najviše traži profile bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, operater mašinske obrade, ali su potrebni i trgovci, kao i kuvari i konobari.

„Traženi su i tehničari mehatronike, tehničari za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, kao i mehaničari motornih vozila, naročito od strane malih servisa. Ujedno, za njih je uključenje u dualno obrazovanje veći izazov, jer mikro ili mala kompanija retko može samostalno da omogući postizanje svih ishoda definisanih nastavnim planom i programom, već je neophodno formiranje trening alijansi među firmama“, zaključila je direktorica Centra.

  • Zorica S.

    28.5.2021 #1 Author

    Treba ulagati sto vise u obrazovanje!

    Odgovori

  • Anna

    28.5.2021 #2 Author

    Dobre vesti i za mlade i za poslodavce. Jer na ovaj način mladi mogu da steknu iskustvo i budu konkurentni na tržištu rada. A poslodavci u startu odaberu nove zaposlene

    Odgovori

  • Tina

    28.5.2021 #3 Author

    Znanje koje odmah moze da se primeni u procesu rada je najkorisnije

    Odgovori

  • GocaBG

    28.5.2021 #4 Author

    Lepa vest..

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...