Dva događaja prekinula trendove rasta produktivnosti rada

Podaci koje je objavio Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat) pokazuju da su finansijska kriza 2009. godine i pandemija korona virusa 2020. godine prekinule dotadašnje ukupne trendove rasta produktivnosti rada.

„Oba događaja imala su značajne efekte na ekonomiju EU u smislu BDP-a i indikatora inputa rada. U 2020. godini produktivnost rada po satu rada nastavila je blagi rast (+0,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu), dok je produktivnost rada po osobi naglo opala (-4,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu). To je bilo zato što je pad radnih sati bio veći od pada BDP-a, dok je zaposlenost manje opala zbog vladinih šema podrške koje su uspostavljene u većini zemalja“, obrazloženo je u izveštaju Eurostata.

Nasuprot tome, finansijska kriza iz 2009. godine imala je sličan uticaj na oba pokazatelja produktivnosti rada, jer su produktivnost rada po osobi i po satu rada opali za 2,6 odsto, odnosno 1,2 procenta.

„U 2021. ključni indikatori nacionalnih računa pokazuju oporavak koji počinje oporavka realnog BDP-a po glavi stanovnika (5,4 odsto na godišnjem nivou). Takođe, produktivnost rada po osobi se oporavila gotovo na nivo pre pandemije i porasla je za 4,1 odsto (u odnosu na prethodnu godinu), dok je produktivnost rada po radnom satu nastavila blago da raste za 0,2 procenta (u odnosu na prethodnu godinu)“, navode iz Eurostata.

Produktivnost rada po satu rada na regionalnom nivou

Podaci Eurostata pokazuju da u nekoliko država članica (Kipar, Estonija, Luksemburg, Letonija i Malta) regionalni indikator produktivnosti rada odgovara onom na nacionalnom nivou.

Na regionalnom nivou, rast produktivnosti bio je veći za zemlje centralne i istočne Evrope, koje su imale koristi od procesa sustizanja i konvergencije od 2010. do 2019. godine, sa generalno višom godišnjom prosečnom stopom rasta za skoro sve regione Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Litvanije, Slovenije i Hrvatske.

Regioni u Danskoj, i pojedini u Austriji, Francuskoj, Portugaliji, Španiji, Italiji, i nekoliko regiona u Nemačkoj, takođe su imali godišnje stope rasta iznad proseka EU (prosek EU je bio jedan odsto). Stopa rasta za irske regione je takođe bila veoma visoka, sa vrhuncem od 7,1 procenat u južnom regionu, dok je rast produktivnosti bio prilično nizak za sve grčke regione.