EBRD i dalje veruje da će Srbija ostvariti ekonomski rast od 3,3 odsto u ovoj godini

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa veće usporavanje privrede i inflatorne pritiske u svim regionima koje obuhvata kao rezultat rata u Ukrajini. Novo istraživanje EBRD takođe sugeriše da će se ukrajinska ekonomija smanjiti čak i više nego što je bilo predviđeno ranije tokom sukoba.

Prema najnovijem izveštaju EBRD o regionalnim ekonomskim izgledima, objavljenom danas, očekuje se da će proizvodnja u njenim regionima ove godine porasti za 1,1 odsto ukupno. Ali ovo iznosi reviziju od 0,6 procentnih poena naniže u poređenju sa prognozama objavljenim krajem marta.

Rast u regionima će se oporaviti na 4,7 odsto 2023. godine, ali to i dalje odražava još jednu reviziju naniže – od 0,3 procentna poena – u odnosu na prvobitni izveštaj.

Prognoza ukrajinske privrede za 2022. godinu sada govori o -30 odsto, dok je martovska projekcija pominjala -20 odsto.

Posledice po zemlje Balkana

Sve prognoze za ovu i narednu godinu podložne su velikim negativnim rizicima u slučaju da se rat proširi ili da se tok izvoza gasa ili drugih roba iz Rusije još više ograniči, navodi se u izveštaju EBRD.

Ukoliko bi se snabdevanje gasom dodatno poremetilo, na primer, proizvodnja po glavi stanovnika u regionima EBRD u 2022. godini mogla bi biti 2,3 procenta niža od osnovnog scenarija i dva procenta niža 2023. godine.

Mnoge ekonomije u velikoj meri zavise od gasa u svom energetskom miksu, dok se neke privrede na Kavkazu i južnom i istočnom Mediteranu u velikoj meri oslanjaju na uvoz pšenice i istorijski su pšenicu nabavljale i iz Rusije i iz Ukrajine.

Za razliku od baltičkog ili kavkaskog regiona, kojima preti značajan pad, što se tiče zemalja Zapadnog Balkana, nove revizije prognoza govore uglavnom o stagnaciji, ali ne i usporavanju rasta.

EBRD za Srbiju ne očekuje promenu nadole, već zadržava svoju raniju prognozu rasta na oko 3,3 odsto BDP-a tokom 2022. godine. Jediji viši ekonomski rast očekuje se ove godine u Crnoj Gori, od 3,7 odsto.

U odeljku posvećenom Srbiji, ističe se da je BDP porastao prošle godine za 7,4 odsto, nadmašivši očekivanja, što odražava snažnu ekspanziju izvoza i industrije usled ekonomskog oporavka EU, koja je glavni trgovinski partner naše zemlje.

Ključni negativni rizici po rast BDP-a Srbije u ovoj godini uključuju rast inflacije, povećanu neizvesnost u vezi sa geopolitičkim kretanjima i moguće jače usporavanje rasta glavnih izvoznih tržišta Srbije u Evropi od očekivanog.

Takođe se upozorava na visoku izloženost Srbije prema Rusiji u pogledu uvoza gasa.

Ukoliko ne bude većih odstupanja i novih nenadanih kriza, EBRD za Srbiju očekuje rast privrede od oko četiti odsto u 2023. godini.