ECB potrošila milijarde na otkup duga zemalja na jugu evrozone

Kako se čini, zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) su, od aktiviranja prve mere odbrane pre mesec dana, uložili milijarde evra u kupovinu obveznica kako bi zaštitili Italiju i druge zemlje na jugu evrozone 

Nedavno objavljeni podaci ukazuju na značajnu upotrebu sredstava oslobođenih dospelim dugom iz portfolija pandemijskog programa banke, što sugeriše da je ovaj instrument prvi odgovor zakonodavaca za svaki poremećaj na tržištu, piše Bloomberg.

Statistika, koja je dostupna samo za poslednja dva meseca, pokazuje da je u toku jula neto vrednost nemačkih, francuskih i holandskih obveznica pala za 18,9 milijardi evra. Neto otkupa duga od Italije, Španije, Portugala i Grčke ukupno je iznosio 17,3 milijarde evra.

Ove brojke su prvi jasni podaci koji otkrivaju intervenciju ECB u vezi sa dužnicima nakon što je pad prinosa na obveznice primorao predsednicu banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) da sazove hitan sastanak na kome su se zvaničnici složili da moraju da preduzmu određene korake.

“Kako se čini, ECB je već aktivirala prvu liniju odbrane. Ovo je do sada najveći pad vrednosti nemačkih obveznica od kada je ECB počela sa kvantitativnim olakšicama, i veće je nego što smo očekivali”, kaže Kristof Riger (Christoph Rieger) iz banke Commerzbank AG.

Zakonodavci su se složili da budu fleksibilni kada su u pitanju ulaganja u otkup koji dolazi na naplatu u okviru programa kupovine imovine u toku pandemije, vrednog 1,66 biliona evra.

Kako bi organizovali otkup obveznica, oni su podelili evrozonu u tri kategorije: donore, među kojima su Nemačka, Francuska i Holandija, primaoce, koje čine Grčka, Italija i Španija, i takozvane “neutralne”.

Lagard je navela da je ta fleksibilnost kao prva linija odbrane od nestabilnosti na tržištima, koja ugrožava primenu monetarne politike, sa novonastalim instrumentom za otkup duga u pozadini, u slučaju da budu neophodne smelije akcije.