EK predlaže ograničenje cene ruske nafte

Evropska komisija predlaže ograničenje cene ruske nafte koja se uvozi u Evropsku uniju, kao deo svog osmog paketa sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini. Novi paket dolazi nakon proglašenja delimične vojne mobilizacije u Rusiji i referenduma u ukrajinskim oblastima pod ruskom kontrolom.

Paket sankcija usmeren je na rusku industriju čelika i lišavanje Rusije pristupu ključnim tehnologijama, navodi se u predlogu sankcija koji su objavili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula vod der Leyen) i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell), prenosi Politico.

„Ne prihvatamo lažne referendume niti bilo kakvu aneksiju u Ukrajini“, rekla je Fon der Lajen. Ona je ocenila da su evropske sankcije teško pogodile Moskvu, kao i da će EU povećati svoje napore kako bi otežala Rusiji da izdrži rat.

Dogovor o ograničenju cene ruske nafte ranije su postigle zemlje G7. SAD očekuju od EU da uvede gornju granicu cene do 5. decembra kada stupa na snagu evropski embargo na uvoz ruske nafte preko mora. Fon der Lajen je navela da će objaviti pravnu osnovu za gornju granicu cene, kako bi se smanjili ruski prihodi i stabilizovalo globalno tržište nafte.

Kipar i Mađarska su među zemljama koje se protive predlogu o ograničenju cena nafte, prenosi Bloomberg, pozivajući se na neimenovne izvore upoznate sa tekućim razgovorima. Traženje kompromisa po ovom pitanju moglo bi da odloži osmi paket sankcija, o kojem bi lideri zemalja EU trebalo da raspravljaju na samitu u Pragu 6. oktobra.

Prema nacrtu predloga osmog paketa sankcija, EU namerava da zabrani uvoz nekoliko čeličnih proizvoda iz Rusije kao način da dodatno smanji njene izvore prihoda. Kada je reč o ograničenjima izvoza u Rusiju, predložene zabrane odnose se na poluprovodnike, avione i specifične hemijske supstance koje su važne za vojsku.

Na listi zabrane EU našli su se i predmeti za domaćinstvo, poput sapuna, dezodoransa, šminke, toaletnog papira i kozmetičkih proizvoda. Dokument takođe predviđa zabranu Evropljanima da pružaju Rusima arhitektonske i inženjerske usluge, kao i davanje pravnih ili IT saveta.

EK predlaže i da se državljanima EU zabrani da sede u upravnim odborima ruskih državnih preduzeća. Takav slučaj je sa bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom (Gerhard Schroder), koji je bio na visokim pozicijama u ruskim energetskim kompanijama. Na udaru novog paketa evropskih sankcija nalazi se još pojedinaca iz Rusije, od zvaničnika odbrane i trgovaca oružjem do muzičara.

Predlog o zabrani uvoza ruskih dijamanata izostavljen je iz nacrta dokumenta, jer EK želi da zabrani uvoz „određenih elemenata koji se koriste u industriji nakita, kao što su kamenje i plemeniti metali“. Predlaže se i sankcionisanje ruske kompanije Alrosa, koja je najveća u tamošnjoj industriji iskopavanja dijamanata.

Sa embargom EU na uvoz nafte, Rusija bi morala da pronađe kupce za oko 2,4 miliona barela sirove nafte i rafinisanih proizvoda dnevno, prenosi OilPrice. To bi stvorilo nestašicu na tržištu naftnih tankera, što bi dovelo do poskupljenja transporta, a to bi značilo povišene cene nafte zbog visokih vozarina. Mnogi analitičari su skeptični u pogledu uspeha ograničenja cene ruske nafte.