Eksproprijacija u toku na 257 kilometara državnih puteva

„Putevi Srbije“ trenutno sprovode postupak eksproprijacije na ukupno 257 kilometara državnih puteva. Kako iz ovog javnog preduzeća kažu za Biznis.rs, ni na jednoj deonici ne postoje problemi koji nisu uobičajeni deo ovog postupka i oni se rešavaju u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji.

Međutim, postupak eksproprijacije može da izazove različite probleme, a kako za naš portal kažu iz advokatske kancelarije „Knežević, Čepić, Igić“ iz Novog Sada, najčešći su selektivna primena i tumačenje odgovarajućih pravnih normi, nestručnost i manjak kadrova, i nedostatak iskustva u postupcima eksproprijacije.

„Naime, radi ubrzanja celog postupka dolazi do mnogo grešaka, a simptomatično je da su sve na štetu vlasnika nepokretnosti. Stoga je neophodno da stranke tokom celog postupka konsultuju advokata koji bi onemogućio ove greške. Takođe, eksproprijacija je pojam koji je veoma aktuelan tek u poslednjih desetak godina, te svakako nije lako pronaći odgovore na sva pitanja koja muče sve učesnike ovog postupka“, objašnjavaju iz ove advokatske kancelarije.

Eksproprijacija nije isto što i prodaja. Dešava se da mnogi mešaju ova dva pojma, a zapravo se eksproprijacijom određuje naknada za neku nepokretnost.

„Većina stranaka ne želi da ‘proda’ svoje zemljište, ali je nažalost mali broj onih koji koriste svoja prava u fazi postupka koja se naziva ‘rani javni uvid’, odnosno pre nego što je prostorni plan usvojen u organu uprave. Tačnije, borba stranke da ne bude u pojasu eksproprijacije počinje mnogo pre nego što oni o tome dobiju pismeno obaveštenje od strane nadležne opštine. Nakon toga, mogućnost da stranka ne ‘proda’ svoje zemljište je svedena na nivo statističke greške. Želimo da dodamo još jedan bitan aspekt eksproprijacije, a to je činjenica da ovo nije postupak u kome vi prodajete nešto svojom voljom. Postupak eksproprijacije je takav da vam ne pruža puno mogućnosti da sprečite da vam nepokretnost oduzmu, ali s druge strane vam pruža mogućnost da za tu nepokretnost dobijete adekvatnu naknadu kroz upravni ili sudski postupak“, ističu iz kancelarije „Knežević, Čepić, Igić“.

Ukoliko stranka odbije ponudu na ime naknade upućenu od strane korisnika eksproprijacije, dolazi do vanparničnog sudskog postupka koji se vodi povodom određivanja naknade na ime eksproprisane nepokretnosti.

„Taj sudski postupak je hitan i traje znatno manje od parničnog postupka. Sve troškove sudskog i upravnog postupka snosi korisnik ekspropijacije (Republika Srbija, grad, javno preduzeće)“, kažu iz advokatske kancelarije specijalizovane za ovu oblast.

Eksproprijacija može da bude veoma dramatičan čin, jer kako kažu naši sagovornici, „svaki slučaj eksproprijacije je priča za sebe pošto dira duboko u intimu svake porodice“.

„Predmet eksproprijacije je nekad deo vaše njive, nekad cela njiva, ali nekad i vaša kuća i okućnica ili porodična firma. Naime, nijedna naša stranka nije želela da predmetnu nepokretnost proda, mnogima od njih je to dedovina, mnogima jedini izvor prihoda. Ipak, kao jedan od najzanimljivijih slučajeva moramo da izdvojimo eksproprisanu parcelu na kojoj je po starom svima poznatom srpskom običaju sahranjen deda sadašnjeg vlasnika (*sahranjivanje na svom imanju da naslednici isto ne bi prodavali). Možete samo da zamislite da li je ovako nešto moguće kompenzovati novčanom naknadom…“, ističu „Knežević, Čepić, Igić“.

Ipak, mora se uzeti u obzir i javni interes koji često nadvladava pojedinačni, pa tako retko ko može da ospori da je gradnja autoputa ili gasovoda dugoročno važnija za širu društvenu zajednicu od bilo koje vrste privatne nepokretnosti. Svakako, vlasnici preko čije imovine bi trebalo da se gradi morali bi da dobiju adekvatnu naknadu.

JP „Putevi Srbije“ navode da ponudu za eksproprisano zemljište daju u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, na osnovu prethodno pribavljenog podatka nadležne poreske uprave. Ponude za eksproprisane objekte i biljne kulture daju se na osnovu nalaza veštaka odgovarajuće struke.

Trenutno se eksproprijacija zemljišta sprovodi na sledećim deonicama: Novi Beograd – Surčin (8 kilometara), Kuzmin – Sremska Rača (18 km), Valjevo – Lajkovac (18 km), Preljina – Požega (31 km), Novi Pazar – Tutin (18 km), Šabac – Loznica (55 km), Bogatić – Badovinci (8 km), Obilaznica Ruma – Paragovo (Deonica 2 Fruškogorskog koridora) – 18 km, Niš – Pločnik (39 km), Pločnik – Merdare (39 km) i Gornji Milanovac – Takovo (5 km).

JP PUTEVI SRBIJE

BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 282, 11050 Beograd (Zvezdara), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
446.728.088,57 (2020)

Broj zaposlenih:
(2020)

Više poslovnih informacija