Energetska kriza aktuelizovala korišćenje atomske energije

Globalna energetska kriza i moguća neizvesnost koju ona neminovno nosi, posebno imajući u vidu da rast cena energenata odmah dovodi do opšte nestabilnosti i porasta cena i svih drugih roba, ponovo je aktuelizovala razmišljanje o širem korišćenju atomske energije. Takođe, iskustvo je pokazalo i da je atomska energija ekološki najmanje štetna.

Upotreba fosilnih goriva, uz masovno uništavanje šuma, nesumnjivo je jedan od razloga globalnog otopljenja, što dalje dovodi do niza opasnih posledica.

Tokom Samita o klimi COP26, u Glazgovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pomenuo pitanje nuklearnih elektrana, uz konstataciju da je reč o čistoj energiji, napomenuvši i prateći problem nuklearnog otpada. On je tada pomenuo i mogućnost da Srbija kupi određeni vlasnički udeo u mađarskoj nuklearki „Pakš“, te da su mogući razgovori i s drugim susedima koji imaju nuklerane elektrane.

Tokom vanrednog sastanka Saveta ministra energetike Evropske unije 26. oktobra ove godine, takođe je naglašeno da će obnovljivi izvori i nuklearna energija doprineti energetskoj nezavisnosti i zelenim i klimastkim ciljevima EU. Prema raspoloživim podacima, trenutno su širom sveta aktivne 443 nuklearne elektrane, pritom je poznato da su u toku pripreme za gradnju približno još stotinu objekata te vrste.

U neposrednom okruženju Srbije postoji niz nuklearnih elektrana, u zemljama poput Rumunije, Mađarske i Bugarske. Nekadašnja Jugoslavija je u Sloveniji, nedaleko od granice Hrvatske, takođe imala elektranu „Krško“ koja je aktivna i danas, a u bivšoj državi 1989. doneta zabrana dalje gradnje objekata ove vrste, što je, pored drugih, imalo za posledicu zanemarivanje školovanja stručnjaka, piše Tanjug.

Odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) prosledio je, međutim, Vladi Srbije tumačenje aktuelne energetske situacije u kojem se pored naglašavanja takozvanih održivih energetskih izvora, pominje i da korišćnje nukleane energije ne bi valjalo odbacivati a priori, te da postoje argumenti u prilog njenog korišćenja.

Nekadašnja Jugoslavija je još 1954. godine imala nuklearni program, a Josip Broz Tito je sa Vilijem Brantom (William Brant) na Brionima 1971. dogovorio izgradnju nuklearnih centrala u Jugoslaviji. Dve godine kasnije započela je izgradnja nuklearne elektrane „Krško“ u Sloveniji.

U bišoj SFRJ 1986. godine bio je raspisan i javni konkurs za izgradnju nuklearnih elektrana. Međutim, najvećim delom zbog tragedije u Černobilju, te kampanje koja je usledila u medijima, Skupština SFRJ je 1989. donela Zakon o zabrani izgradnje nuklearki.

Prema programu obelodanjenom 1986. u planu su bile četiri nuklearke koje je trebalo izgraditi do kraja 20. veka, a do 2025. SFRJ je trebalo da dobije 23 A-centrale, od kojih četiri u Dalju, zatim Viru, kod Kostolca, a lokacije su bile I Mladenovo i Bačka Palanka. Ubrzo je usledila velika kampanja u medijima koja je dovela do moratorijuma, podseća Tanjug.

Granicama Srbije najbliže su nuklearne elektrane Kozloduy, a u toku su i radovi na elektrani Belene, u Bugarskoj, Krško u Sloveniji, Cernavoda u Rumuniji i Paks u Mađarskoj. Tu je i, nešto dalje, elektrana Jaslovske Bohunjice u Slovačkoj.

Aktuelna su i proširenja postojećih kapaciteta te vrste, u Rumuniji, Bugarskoj i drugde.

U periodu od 1979. do 1990. na studijska i terenska istraživanja potencijalne lokacije elektarne kod Erduta na Dunavu u Hrvatskoj, na samoj granici sa Srbijom, koja su uključivala geofizička, geomehanička, hidrološka, hidrogeološka, seizmička ispitivanja, potrošeno je približno 30 miliona dolara. Istraživanja su vođena na osnovu preporuka Međunarodne agencije za atomsku energiju, s kojom je tadašnja Jugoslavija blisko surađivala.

Dobijeni rezultati procenjeni su kao „odlični“ i konstatovano je da je Erdut, po mišljenju tadašnjih stručnjaka, odgovarajuća lokacija za gradnju nuklearne elektrane. Planirano je da nuklearna elektrana kod Erduta ima snagu od 4.000 megavata, što je gotovo šest puta više od Krškog. Ta ideja, aktuelnizovana je i 2008. godine.

Rast potrošnje energije sastavni je deo opšteg ekonomskog uspona i otuda, kako jasno uočavaju i zvaničnici i stručnjaci, neizbežna je potraga za novim dugoročnijim i ekološki odgovornijim rešenjima. Korišćenje atomske energije u mirnodopske svrhe se, pored izuzetno visokih početnih troškova, pokazalo u krajnjem kao višestruko korisno.

A politička dimenzija je, takođe, očigledna i iskustvo nas uči da su zemlje koje poseduju energetsku postojanost te vrste, ne samo stabilnije, nego su očigledno i manje izložene političkim pritiscima velikih sila.