Energetska kriza mogla bi da bude rizik za budžet

Budžet za 2022. godinu usvojen je u rekordnom roku, bez velike diskusije, amandmana na njega nije bilo, a stručna javnost ga ocenjuje kao dobar, posebno zato što je veliki prostor dat javnim investicijama. Rezerve, naravno, postoje, a jedna od njih je i to dokle će trajati, jer je sledeća godina izborna, a tada se po pravilu prekraja državna kasa, odnosno rade se rebalansi, a na to je ukazao i Fiskalni savet (FS).

„Specifičnost budžeta je to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu. Na proleće sledeće godine planirani su parlamentarni izbori, posle kojih sledi formiranje nove vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta“, naveli su iz FS, a prenosi Politika.

Dr Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta istakao je da je budžet oprezno projektovan s ambicijama da napravi veću uštedu. Njemu se čini da su prihodi potcenjeni s obzirom na procenjenu inflaciju i nominalni rast BDP-a. U takvim uslovima je, kako kaže, izvesno da će prihodi biti veći. Zato smatra ima prostora da deficit bude i niži od projektovanih tri odsto BDP-a.

„Sledeća godina je izborna, a država je pokazala štedljivost što, nije bio slučaj u ranijim sličnim situacijama, jer s najavljenim privrednim rastom većim od sedam odsto i inflacijom koja je sada 6,6 procenata, zahtevi za povećanje plata u javnom sektoru mogli su biti i veći. A biće sedam do osam odsto veći, što je moguće samo u sadašnjoj čvrstoj političkoj stabilnosti“, navodi dr Nikolić.

U budžetu vidi nastavak dobrih tendencija da su povećani izdaci za kapitalne investicije, a one nose privredni rast. Ovaj ekonomista rizike po ostvarenje budžetskih parametara primećuje u još nezavršenoj pandemiji korona virusa, kao i u energetskoj krizi. Naime, u mnogim zemljama, pa i u onim u širem okruženju zdravstvena situacija se pogoršava, zatvaraju se, zbog čega će biti manje potrošnje, manje transporta.

„I energetska kriza je posledica pandemije. Kakav god dogovor sa Rusima da postignemo oko cene gasa, on će biti skuplji nego što smo do sada plaćali. Njemu je cena za 1.000 kubika u prvoj polovini godine bila 240 dolara, a sada je oko 400. Opcije su da trošak poskupljenja Srbijagas preuzme na sebe, da se veće cene prevale na građane i privredu, ali i da država pomogne ugroženim delovima privrede, što je i najavljeno, a to su posebno oni u proizvodnji metala. Ako stanje potraje, državna pomoć privredi moraće da bude veća, a to znači i veće izdatke za budžet od planiranih“, ocenio je Nikolić.

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Milojko Arsić za Politiku kaže da je dobro što su javne investicije ostale visoke, ali slabost su izbor i realizacija.

„Javnost nije upoznata, niti ima dokaza, da je neki projekat najbolji i najpoželjniji. U socijalizmu se više diskutovalo kuda neka trasa treba da ide, ko je gradi, po kojoj ceni, koje tehnologije se koriste. Pitanje je da li metro treba da ide baš tom trasom. Loše je da se država finansijski optereti, a da nema od toga velike koristi”, napominje profesor.

Prema njegovom mišljenju, budžet nedovoljno smanjuje socijalnu nejednakost, a još nije uvedeno progresivno oporezivanje da oni koji više zarađuju plate porez i po većim poreskim stopama.

„Nije dobro što se pomoć od 20.000 dinara daje svim penzionerima, i onima s prihodima od 25.000 i 100.000 dinara. Kod nas ima 150.000 do 200.000 starih bez ikakvih prihoda, a ništa se ne radi da se oni identifikuju i njima posebno pomogne. Znam da je za državu lakše da jednom uplatom sve reši. I deca su u dosadašnjim paketima pomoći ostala po strani, jer su podršku dobijali punoletni. Loše je i što se plate u javnom sektoru povećavaju po sektorima, a ne vrsti poslova, ali je očigledno da je tako državi lakše“, naglasio je Arsić.

Po oceni Fiskalnog saveta, budžet je planiran dosta oprezno, što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. godini mogla da budu bolja od predviđenih. Predlog budžeta za sledeću godinu predviđa nastavak postepenog smanjivanja fiskalnog deficita u odnosu na prethodne godine i umanjenje prevelikog učešća javnog duga u BDP-u (planirano je sa 58,2 odsto na kraju ove godine na 56,5 procenata na kraju 2022. godine).

„Penzije i plate u javnom sektoru, koje predstavljaju ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom. Izdvajanja države za javne investicije su i u 2022. godini na ekonomski dobrom, visokom nivou. Energetska kriza kao mogući izvor fiskalnih troškova budžetom se potpuno previđa“, navode iz FS-a.