Energetski sektor zahteva ulaganje od 21 milijarde evra

Finansiranje energetske tranzicije i investiranje u ovaj sektor jedno je od glavnih pitanja za Srbiju. Kako je istaknuto na panelu Kopaonik biznis foruma, našoj zemlji potrebno je 35 milijardi evra za finansiranje energetskog i rudarskog sektora, a samo za energetski sektor 21 milijarda evra.

“Energetska bezbednost Srbije se uvek vezivala za političke i geostrateške odnose i mi ne možemo da pobegnemo od činjenice da ćemo i u narednom periodu morati da vodimo računa, možda čak i neke naše predloge scenarija da prilagođavamo i menjamo kako bismo zaista do 2050. godine bili karbon neutralni”, istakla je na pomenutom panelu ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima, u prethodnih godinu i po dana doneta doneti su zakoni i većina podzakonskih akata koji daju osnovu da se uopšte priča o investiranju u enregetskom sektoru.

“Zakon o obnovljivim izvorima energije je poseban zakon koji je napravljen za ovu oblast, oni koji su ga ocenjivali kažu da je to najmoderniji zakon u Evropi, a to će se pokazati već za nekoliko godina kad budemo mogli da vidimo sve te kapacitete iz obnovljivih izvora energije, budući da danas u srpskom energetskom miksu, ne računajući velike hidroelektrane Srbija, u obnovljivim izvorima energije ima 3,4 procenta. To je jako malo i mora da se poveća, ako ćemo da se+ borimo za zaštitu životne sredine”, naglasila je ona.

Drugi zakon koji predstavlja stub energetske bezbednosti je Zakon o energetskoj efikasnosti jer smo mi zemlja koja troši mnogo više kako električne, tako i toplotne energije.  

“Taj zakon daje osnove da se posebno bavimo oblašću energetske efikasnosti, ne samo na nivou države, privrede i industrije, već pre svega na nivou domaćinstava”, rekla je Mihajlović i dodala da je jako važno da budemo svesni činjenice kakvo je naše stanje i potencijali naših mogućnosti.  

“Mi smo zemlja koja u elektroenergetici nije izgradila nijedan ozbiljan kapacitet 35 godina. Kostolac B3 se još uvek gradi i ozbiljno je pitanje da li će biti gotov sledeće godine. I to je jedan deo naših problema u proizvodnji električne energije. Drugi deo naših problema električne energije jeste pitanje uglja i uopšte kvaliteta i dovoljnost uglja koji mi želimo da koristimo dalje u našim termoelektranama”, istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, neosporna je činjenica da termoelektrane ne mogu i neće da se zatvore u narednih deset godina, ali u narednim decenijama hoće.

“Mi koristimo lignit koji je iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta. To znači iz godine u godinu više pepela i sumpora, a samim tim mnogo više svega onoga što se zovu čestice koje zagađuju životnu sredinu. Sa druge strane, iz godine u godinu količina uglja koja se stavlja u termoelekrane po megavat času raste. Projektovano je recimo 1,2 tone po megavat času, u Srbiji smo prešli 1,5, a u stvari je od 1,6 do 1,8 tona. Dakle 50 odsto više uglja moramo ubaciti za isti megavat čas. To dalje znači da moramo da ubacimo mnogo više još jednog energenta, a to je mazut”, kazala je ministarka rudarstva i energetike.

Godišnje bacimo 220 miliona evra na gubitke u distributivnoj mreži

Kada je reč o oblasti distribucije električne energije, očigledna je nedovoljnost investiranja, ocenila je Mihajlović i dodala da je za deset godina uloženo nešto ispod 300 miliona evra, što nije dovoljno.

“Na nivou distributivne mreže koja nas sve pogađa, pogotovo određene delove Srbije, gubici su preko 12 procenata. Gubici prosečni distributivne mreže u zemljama EU kreću se između dva i četiri odsto. Dakle, mi godišnje bacimo oko 220 miliona evra na gubitke u distributivnoj mreži. Kada sve to saberete na nekoliko godina zamislite koliko smo novca mogli da uložimo pre svega u pametne mreže i sigurnost naše distributivne mreže”, dodala je ona.  

Prema njenom mišljenju, rešenje za ovakvu situaciju su novi kapaciteti, a to se odnosi na investiranje koji se pre svega okreću reverzibilnim hidroelektranama dakle Đerdapu tri i Bistrici, ali ozbiljnim izvorima energije, sa pitanjem da li i u kom periodu treba da razmišljamo o gasnim elektranama, imajući u vidu sve što se dešava.  

“Da li ćemo u narednom periodu u našem scenariju nacionalnog plana za klimu i energetiku razmišljati o još jednom vidu energije koji se zove nuklearna energija, pitanje je javne rasprave i mi ćemo to sigurno pokrenuti, kao mogućnost da o tome razgovaramo onako kako se budemo zajednički dogovorili. To može da bude jedan od balansnih izvora energije koji su nam neophodni”, istakla je ministarka.

Što se tiče nafte i gasa, a pre svega gasa, Srbija ima dva pravca dotoka gasa, što je dobro, naročito sada. Ipak, za nju je ozbiljno pitanje diverzifikacije snabdevača, odnosno dobavljača.

“Mi imamo jednog dobavljača, to je Ruska federacija. Srbija je počela da radi svoju interkonekciju sa Dimitrovgradom ne bi li se od naredne godine vezala i za neke druge dobavljače”, zaključila je Mihajlović.