Enormni troškovi SAD posle dve decenije boravka u Avganistanu nisu doneli pozitivne rezultate

Sjedinjene Američke Države su tokom dve decenije potrošile 145 milijardi dolara kako bi jednu od najsiromašnijih nacija na svetu pretvorile u samoodrživu ekonomiju. Taj projekat je u velikoj meri propao.

Finansijski sistem Avganistana se ipak razvio, i stotine hiljada Avganistanaca imalo je u tom periodu redovan pristup školovanju, zdravstvenoj zaštiti i, na kraju krajeva, stalnim radnim mestima, piše Wall Street Journal.

Međutim, finansijski sistem koji su SAD pomogle u izgradnji najviše je zavisio od pomoći iz inostranstva, a većina tih sredstava je isparila u jednom danu. Finansijski sistem Avganistana – i dobrobit njegovih građana – pred kolapsom je mesec dana nakon odlaska Amerikanaca i preuzimanja svih mehanizama države od strane talibana, kažu svetski stručnjaci.

Dvadesetogodišnji rat u Avganistanu, druga intervencija u Iraku, podstaknuta pod izgovorom da se pronađe oružje za masovno uništenje, kao i umešanost SAD u druga oružana ili politička previranja u ukupno 76 zemalja širom sveta koštale su američku ekonomiju osam biliona dolara u pomenutom periodu, piše Eureporter.

Od tog iznosa, 2,31 bilion dolara su troškovi vođenja rata u Avganistanu (ne uključujući buduće troškove brige o veteranima). Drugim rečima, troškovi borbe u Avganistanu su otprilike jednaki celokupnom bruto domaćem proizvodu Velike Britanije ili Indije za godinu dana.

Samo u Avganistanu, SAD su izgubile 2.445 pripadnika vojske, uključujući 13 američkih vojnika koje je ISIS-K ubio u napadu na aerodrom u Kabulu 26. avgusta 2021. godine.

Pored navedenih izdvajanja za sopstvene vojne operacije i uspostavljanje avganistanske ekonomije, nemoguće je precizno sagledati sve ostale troškove američke administracije, kao i privatnih inicijativa. Nedavni krah prilikom povlačenja Amerikanaca, uz račune „koji su došli na naplatu“, predstavljaju okosnicu kritika aktuelne vlasti u Beloj kući, navodi Eureporter.