EU ipak zadržava labavija budžetska pravila

Nastojeći da odgovori na ekonomske posledice ruskog rata u Ukrajini, Evropska unija (EU) će produžiti važenje labavijih ograničenja potrošnje svojih članica za još godinu dana.

Evropska komisija (EK) preporučila je da se pravila EU o budžetskoj disciplini suspenduju i tokom 2023. godine, jer je članicama potrebno duže vreme fiskalne fleksibilnosti da se uhvatile u koštac sa ekonomskim rizicima zbog rata, prenosi Beta.

EU je 2020. godine zbog pandemije korona virusa deaktivirala svoju punu kontrolu nad nivoom nacionalnog duga članica, i to je trebalo da važi do kraja ove godine. Međutim, sada se planira važenje labavijih pravila do početka 2024. godine, s obzirom na pad trgovine energentima sa Rusijom, rast inflacije i prekide u lancima snabdevanja.

„Naša ekonomija prolazi kroz drugi spoljni šok – drugi za dve godine. Izgledi za ekonomiju podložni su rizicima i veoma velikoj neizvesnosti“, izjavio je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni (Paolo Gentiloni).

Preporuka Evropske komisije, koju treba da odobre ministri finansija EU, predstavlja odgovor na kratkoročne potrebe za potrošnjom članica, čiji je cilj da pomognu svojim ekonomijama, a da se istovremeno ne podriju pravila koja treba da spreče rast budžetskih deficita do nivoa koji su pokrenuli grčku dužničku krizu 2009. godine.

EK je prošle nedelje smanjila prognoze ekonomskog rasta EU na 2,7 odsto u ovoj i 2,3 odsto u 2023. godini sa četiri procenta, odnosno 2,8 odsto predviđanih u prognozama objavljenim pre ruskog napada na Ukrajinu.

Ekonomija EU je u prošloj godini porasla za 5,4 procenta nakon duboke recesije zbog pandemije. U 2020. godini bruto domaći proizvod EU pao je za 5,9 odsto.

Plan produženja važenja labavijeg fiskalnog okvira EU za još godinu dana dolazi u trenutku kada se očekuje da inflatorni pritisci podstaknu Evropsku centralnu banku (ECB) da narednih meseci okonča godine labavu monetarnu politiku, uključujući rekordno niske kamate. Takva politika bila je namenjena podsticanju ekonomskih aktivnosti u 19 članica zone evra.

Đentiloni je naglasio da dok se prolazi kroz novi period turbulencija prouzrokovan ruskom invazijom na Ukrajinu, vlade moraju da imaju fleksibilnost da prilagode svoje politike nepredvidivom razvoju događaja.

„Daleko smo od ekonomske normalnosti“, istakao je evrokomesar.