EU predlaže embargo na uvoz ruske nafte, Rusija sprema odgovor

Evropska komisija predložila je u sredu postepenu zabranu uvoza nafte iz Rusije u okviru šestog paketa sankcija zbog rata u Ukrajini.

„Ovo će biti potpuna zabrana uvoza ruske nafte, sirove i rafinisane, morem i cevovodom“, rekla je u Evropskom parlamentu u Strazburu predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula von der Layen). Istovremeno, Moskva priprema kontramere.

Prema rečima predsednice EK, evropske zemlje će pokušati da izbace rusku naftu na „uredan način“ koji bi omogućio pronalaženje alternativnog načina snabdevanja, istovremeno vodeći računa o uticaju na globalno tržište.

„Zbog toga ćemo postepeno ukinuti isporuke sirove nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja godine“, rekla je Fon der Lajen.

„Cilj je maksimizirati pritisak na Rusiju, a minimizirati udarac na ostatak sveta. Danas se bavimo našom zavisnošću od ruske nafte i da budemo jasni – neće biti lako“, rekla je predsednica EK. O predlogu EK sada će se izjasniti zemlje članice EU, od kojih su neke izrazile zabrinutost i negodovanje zbog prebrzog ukidanja uvoza.

Šesti paket antiruskih sankcija EU predviđa sankcionisanje patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila, prenosi Deutsche Welle, pozivajući se na AFP. Nova lista sankcija uključuje 58 pojedinaca, a među njima je porodica portparola Kremlja Dmitrija Peskova. Detalji plana EK biće predstavljeni kasnije u sredu. Novi set sankcija EU obuhvata i isključenje najveće ruske banke – Sberbanke iz međunarodnog platnog sistema SWIFT.

Kada je reč o naftnom embargu, očekuje se da će novi paket sankcija uključiti nekoliko značajnih izuzetaka za Slovačku i Mađarsku, ali Fon der Lajen to nije pomenula u svom obraćanju EP. Nemačka vlada, koja se nedeljama protivila zabrani uvoza ruske nafte, promenila je stav nakon što je navodno pronašla alternativni način snabdevanja.

Prema rečima nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka (Robert Habeck), Nemačka je uspela značajno da smanji svoju zavisnost od ruske nafte za proteklih osam nedelja. Pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara Nemačka je 35 odsto nafte uvozila iz Rusije, a u međuvremenu je taj procenat smanjen na 12.

Zaokret kursa Berlina stavlja Italiju, Austriju, Mađarsku, Slovačku, Španiju i Grčku pod pritisak donošenja odluke, a prema procenama zapadnih medija očekuje se da će Budimpešta održati tvrdu poziciju protivljenja predlogu. Zemlje EU trenutno uvoze naftu i gas iz Rusije u vrednosti oko 780 miliona evra dnevno.

Uprkos ogromnom prihodu, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dan ranije dekret kojim se zabranjuje izvoz proizvoda i sirovina ljudima i subjektima sa liste sankcija koju ruska vlada treba da sastavi u roku od 10 dana. Ukazom su propisane „posebne ekonomske mere odmazde u vezi sa neprijateljskim delovanjem nekih stranih država i međunarodnih organizacija“, prenosi Reuters.

Putin je zadužio vladu da sastavi, odnosno dopuni spisak pojedinaca i kompanija iz inostranstva koje će biti sankcionisane, kao i da definiše „dodatne kriterijume“ za niz transakcija koje bi mogle da budu predmet ograničenja. Prema Putinovom dekretu, Rusija će moći u svakom trenutku i bez prethodne najave da prekine izvoz određenih proizvoda, uključujući energente.