EU svojim članicama u regionu daje veću finansijsku podršku nego zemljama ZB

Područje Zapadnog Balkana neminovno će nastaviti da zaostaje u razvoju za okruženjem u jugoistočnoj Evropi zato što je Evropska unija namenila svojim članicama u regionu bitno veću finansijsku podršku, zaključak je istraživanja koje je objavio Italijanski institut za međunarodne odnose (IAI) u Rimu.

Tako će Grčka tokom narednih sedam godina imati na raspolaganju približno 5.700 evra po stanovniku iz redovnih fondova EU i novog fonda za oporavak od posledica pandemije korona virusa. EU predviđa za Zapadni Balkan približno 500 evra po stanovniku u istom razdoblju, što je jedanaest puta manje nego za Grčku i deset puta manje nego za Hrvatsku.

Treći deo primene Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (IPA III) Zapadnom Balkanu, od ove do 2027. godine, treba da bude finansiran sa približno devet milijardi evra bespovratnog kapitala. U istom razdoblju Rumunija može da računa sa maltene 70 milijardi evra bespovratne pomoći i povoljnih kredita, a Bugarska sa nešto manje od 30 milijardi.

Na području Zapadnog Balkana živi oko 18 miliona ljudi, što je više nego u Sloveniji, Hrvatskoj i Bugarskoj zajedno. Te tri države imaće, međutim, na raspolaganju više od šest puta veću finansijsku podršku EU.

U studiji se ukazuje da „društveno-ekonomski zid“ između Zapadnog Balkana i područja EU u okruženju nastavlja da raste, bez izgleda da će da nestane u sagledivoj budućnosti. Evropskoj uniji se predlaže da izjednači finansijsku podršku svim državama u regionu, što bi EU koštalo između dva i jedanaest evra po stanovniku, u zavisnosti od ekonomske snage pojedinih članica.

U studiji, koja se nalazi na sledećem linku, zaključuje se da zato što je podrška stanovništva demokratiji po pravilu uslovljena ličnim imovinskim stanjem i opštim ekonomskim napretkom, kao i da zbog odsustva poboljšanja na Zapadnom Balkanu, opstaju uslovi koji pogoduju samovlasti političkih vođa, bezakonju i krađi društvenog bogatstva.

„Evropska unija mora da promeni pristup prema Zapadnom Balkanu, kako bi se šest ekonomija regiona bolje integrisalo u jedinstveno tržište Unije i time omogućio snažniji ekonomski rast. Od 2014. do 2020. godine regionalni BDP povećao se za 28 odsto sa prosečnim godišnjim rastom od 4,2 procenta, uključujući i 2020. godinu i ekonomski pad zbog korona virusa“, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB6), Marko Čadež.

Međutim, kako je istakao, da je Akcioni plan zajedničkog tržišta implementiran i da je Zapadni Balkan bio potpuno integrisan u smislu slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, prosečan godišnji rast BDP u regionu bi iznosio 6,2 odsto, umesto sadašnjih 4,2 procenta.

„Daleko smo od rezultata koje želi poslovna zajednica da vidi. Ne postoji podela odgovornosti kao ni sankcije za nesprovođenje Akcionog plana za zajedničko tržište, i vrlo je teško meriti napredak i primenu. Mora se pojačati saradnja između EU i ZB, a odgovornost za realizaciju Akcionog plana za Zapadni Balkan mora da se u potpunosti prenese na vlade Zapadnog Balkana“, naveo je Čadež.

Nemački savezni ministar ekonomije i energetike Peter Altmajer (Peter Altmaier) naglasio je da je poslovna zajednica na Zapadnom Balkanu ključna za razvoj regiona, jer najveći deo svoje trgovinske saradnje (75 odsto) ima sa Evropskom unijom.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska pitanja Metju Palmer (Matthew Palmer) naveo je da treba udvostručiti napore za približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, i upozorio da se u suprotnom rizikuje da ne uspe zajednički napor da se cela Evropa kompletira kao deo snažne transatlantske porodice. On je naglasio da lideri u regionu moraju da preuzmu čvrstu odgovornost za pridruživanje evropskoj porodici i da na njih treba vršiti pritisak da ostvare svoj potencijal.