Bankarska kriza pauziraće dizanje kamata Evropske centralne banke?

Evropska centralna banka (ECB) možda i neće biti morati ponovo da podiže kamatne stope u evrozoni na sledećim sednicama, ako inflacija, kako je najavio austrijski guverner Robert Holcman (Robert Holzmann) popusti zbog smanjene likvidnosti u uslovima previranja u bankarskom sektoru.

Pre dve nedelje je guverner austrijske centralne banke i član upravnog veća ECB izjavio za nemački dnevnik Handelsblatt da bi ECB trebalo da podigne stope za po pola procentna poenta (pp) na četiri uzastopne sednice, zato što inflacija ne popušta, prenosi Poslovni dnevnik pozivajući se na Reuters.

Na prošlonednoj sednici banka ih je podigla za pola pp, kao što je i najavila. U ponedeljak je austrijski guverner na pitanje televizije ORF TV smatra li i dalje da bi ECB trebalo da nastaviti da podiže kamatne stope, s obzirom na previranja u bankarskom sektoru odgovorio da ne bi isključio tu mogućnost, ali i da ne bi rekao da će ECB to nužno i da uradi.

Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je u ponedeljak da bi previranja na finansijskim tržištima mogla da odrade deo posla za ECB, budu li prigušila potražnju i inflaciju.

Time se verovatno pozvala na činjenicu da i podizanje kamatnih stopa i nervoza u bankarskom sektoru obično odvraćaju banke od kreditiranja i “hlade” ekonomsku aktivnost, procenjuje Reuters.

I austrijski guverner je istakao da se od njegovog intervjua za Handelsblatt likvidnost u finansijskom sistemu smanjila, aludirajući na pad cena akcija banaka u poslednje vreme zbog straha od nove bankarske krize.

“Naš posao je borba protiv inflacije”, naglasio je Holcman, dodajući da centralna banka više neće morati da podiže kamatne stope, ili će ih moći da ih podiže u fazama ako zbog smanjene likvidnosti inflacija popusti ili cene čak padnu.

U najnovijim makroekonomskim prognozama ECB procenjeno je da će inflacija u evrozoni ove godine iznositi 5,3 odsto i biti niža za jedan pp nego što je očekivano u decembru, prvenstveno zbog manjeg doprinosa cena energije.

U 2024. godini trebalo bi da uspori na 2,9 procenata, a u 2025. godini na 2,1 odsto, što je za pola, odnosno za 0,2 pp manje nego što su do sada očekivali.