Da li će ECB napraviti pauzu posle devet uzastopnih povećanja ključnih kamata?

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) danas će odlučiti da li će dodatno zategnuti monetarnu politiku ili će posle devet uzastopnih povećanja ključnih kamata napraviti pauzu, a izjave zvaničnika ECB, kao i ankete među profesionalnim prognozerima ukazuju na blagu, gotovo simboličnu prednost opcije „pauziranja“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić analizirao je za Biznis.rs ključne argumente obe strane i zaključio da se odluka o ključnoj kamatnoj stopi nalazi „na ivici noža“ – s obzirom na poruke koje šalju članovi Upravnog saveta ECB.

Na prošloj sednici ovog tela doneta je odluka da referentne stope ipak porastu, i to za 25 baznih poena, pa tako kamatne stope na glavne operacije refinansiranja, na graničnu kreditnu liniju i na depozitnu liniju trenutno iznose 4,25 odsto, 4,50 i 3,75 odsto respektivno.

Danas se ponovo postavlja pitanje sledi li „pauza“ ili novo podizanje referentnih stopa, a profesor Đorđe Đukić ističe da iza obe opcije stoje odgovarajući argumenti.

„U korist ‘pauziranja’ navodi se da će nemačka privreda po svoj prilici zabeležiti pad privredne aktivnosti od 0,3 odsto u 2023. godini. Kako je Nemačka ‘motor privrednog rasta’ EU, rezon članova Upravnog saveta koji su bliži pauziranju jeste da se ne sme dozvoliti da privredna aktivnost dalje jenjava i da čitava evrozona uđe u recesiju„, objašnjava naš sagovornik.

Drugi argument u korist „pauziranja“ rasta ključnih kamata jeste da treba videti da li će se dosadašnja povećanja efektuirati kada je reč o smanjenju inflacije.

Kontraargument za „pauziranje“ može da bude poruka koju su zajednički poslali šefovi nemačke, francuske, holandske i slovačke centralne banke pre nedelju dana, a to je da tržišta uzimaju „zdravo za gotovo“ da će ECB odlučiti da zaustavi rast ključnih stopa 14. septembra, da bi novo povećanje moglo da bude na stolu do kraja godine, kao i da borba protiv inflacije ne sme da bude dovedena u pitanje.

„Tekuća inflacija u evrozoni je oko 5,4 odsto na godišnjem nivou, ali je bazna inflacija 5,1 odsto – bitka protiv inflacije je vrlo mukotrpna, i sada se pokazuje da je potrebno mnogo više vremena da se inflacija koja je ‘prekoračila’ ciljanu vrednost vrati na poželjan nivo“, upozorava Đukić.

Naš sagovornik je zato mišljenja da bi većina članova Upravnog saveta ECB ipak mogla da se izjasni za još jedno podizanje ključnih stopa.

„Perspektive obaranja inflacije u evrozoni su sumornije, a taj rok se ‘produžio’ na 2025. godinu. Zatim, usporavanje privredne aktivnosti nije rezultat mera ECB već je rezultat ‘seljenja’ proizvodnje zbog rastućih troškova poslovanja. U takvim okolnostima bolje je ‘pogrešiti’ tako što ćete imati više kamatne stope i preduprediti dalje ukorenjivanje inflacije. Ona je bolest koju kasnije mogu da izleče samo drakonske monetarne restrikcije“, upozorio je Đukić u razgovoru za Biznis.rs.