Da li će spori pad inflacije zaustaviti smanjenje kamatnih stopa u Evropi?

Nakon junskog smanjenja referentne kamatne stope očekivalo se da će bankarske kamate nastaviti da padaju, ali se to u nedeljama koje su usledile nije dogodilo, a iz Evropske centralne banke (ECB) su kao razlog naveli to što inflatorni pritisci ne popuštaju.

Naime, Evropska centralna banka (ECB) je posle pet godina smanjila ključne kamatne stope (na sastanku 6. juna), i to za 25 procentnih poena, tačnije – sa rekordnih četiri na 3,75 odsto. Ova odluka, iako očekivana u datom trenutku (zato što ju je još početkom godine najavila i sama predsednica ECB Kristin Lagard), vrlo brzo se učinila preuranjenom.

Ono što se tada navodilo kao sporna tačka, a u nedeljama kasnije se pokazalo kao presudno za dalji tok dešavanja, jesu procene statističara koje su ukazivale na to da će inflacija verovatno ostati iznad cilja i tokom sledeće godine.

“Na sastanku održanom 18. jula Upravni savet je odlučio da tri ključne kamatne stope ECB-a ostanu nepromenjene. Pristigle informacije u velikoj meri podržavaju prethodnu procenu Saveta o srednjoročnim izgledima za inflaciju. Dok su neke vrednosti bazne inflacije u maju porasle zbog jednokratnih faktora, većina je u junu bila stabilna ili niža. U skladu sa očekivanjima, inflatorni uticaj visokog rasta plata je ublažen profitom. Monetarna politika drži uslove finansiranja restriktivnim”, navodi se u Ekonomskom biltenu koji je prvog dana avgusta objavila ECB, i napominje da su istovremeno domaći pritisci na cene i dalje visoki, rast cena usluga je povišen, a bazna inflacija će verovatno ostati iznad cilja i tokom sledeće godine.

Iz centralne banke u Frankfurtu objasnili su da je Upravni savet ECB odlučan da obezbedi da se inflacija blagovremeno vrati na srednjoročni cilj od dva odsto i dodali da će „održavati referentne stope dovoljno restriktivnim onoliko dugo koliko je potrebno za postizanje ovog cilja“.

Inflacija je od septembra 2023. godine smanjena za 2,5 procentna poena. Nove projekcije inflacije u evrozoni u ovoj godini iznose 2,5 odsto, a u 2025. godini 2,2 odsto, da bi u 2026. pala na 1,9 odsto.

Pad tražnje kredita za preduzeća

Inflacija je u toku tekuće godine uticala na odluke građana, kao i pravnih lica, o tome da li i na koji način da se zadužuju kod banaka.

Banke širom Evropske unije su u drugom kvartalu 2024. godine prijavile da se trend pada potražnje za kreditima preduzeća i povećanje potražnje za kreditima stanovništva nastavlja.

Rast potražnje za stambenim kreditima bio je slabiji nego što su banke očekivale u prethodnom kvartalu, ali je potražnja za potrošačkim kreditima bila veća, obašnjeno je u Ekonomskom biltenu ECB-a.

“Za treći kvartal 2024. godine banke očekuju umeren rast tražnje za kreditima preduzeća koji bi, ukoliko bi se ostvario, bio prvi zabeležen od trećeg kvartala 2022. Štaviše, očekuju skok tražnje za kreditima stanovništvu, i da potražnja bude znatno veća za stambenim kreditima nego za potrošačkim”, navodi se u ovoj publikaciji.

Moguća još dva smanjenja kamatnih stopa do kraja godine

Zvaničnik Evropske centralne banke Peter Kažimir izjavio je da tržišni učesnici očekuju još dva smanjenja kamatnih stopa do kraja godine i dodao da, iako su njihova očekivanja na pravom mestu, ne treba ih smatrati za osnovni scenario. Kažimir je istakao da zbog različitih faktora (domaćih i globalnih) postoji i dalje rizik od ponovnog pojavljivanja inflatornih pritisaka, navodi se u publikaciji Narodne banke Srbije – Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu.

“Potpredsednik ECB-a Luis De Gindos (Luis de Guindos) izjavio je da će ECB na narednom sastanku imati više informacija za odlučivanje, kao i nove makroekonomske projekcije, te da će moći bolje da proceni stav monetarne politike. On je dodao da je već primetno usporavanje rasta zarada, što će posledično usporiti inflaciju usluga”, navedeno je u Pregledu.

Prema anketi potrošača koju sprovodi ECB, medijalna očekivanja inflacije za narednu godinu u junu su zadržana na 2,8 odsto, koliko su iznosila prethodnog meseca, što predstavlja najniži nivo od septembra 2021. godine. Inflatorna očekivanja za naredne tri godine zadržana su na 2,3 odsto.

Očekivanja potrošača za rast BDP-a u narednoj godini dana smanjena su, dok potrošači očekuju pad stope nezaposlenosti.

U izveštaju koji je objavila Bundesbanka navodi se da otporno tržište rada i snažan rast zarada predstavljaju glavnu prepreku za dalje smanjenje inflacije u zoni evra. Pored toga, ističe se uporna inflacija u sektoru usluga, za koju se očekuje da u narednim mesecima bude tek blago smanjena.

S druge strane, navodi se da je privredni rast u Nemačkoj u drugom tromesečju verovatno bio slabiji od očekivanog.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Umereni pad kamatnih stopa u Srbiji od kraja prošle godine, raste kreditna aktivnost banaka