Da li je na pomolu renesansa evropskog železničkog saobraćaja?

Čini se da evropska železnička mreža ulazi u novu fazu razvoja, u kojoj se sve više insistira na direktnim međunarodnim linijama, održivosti i povratku putovanja vozom kao realne alternative avionu. Jedan od najznačajnijih projekata u tom talasu je nova linija između Praga i Kopenhagena, koja povezuje srednju i severnu Evropu bez presedanja.

Nova ruta, koja prolazi kroz Berlin i Hamburg, deo je šire evropske inicijative za jačanje prekograničnog železničkog saobraćaja. Projekat zajednički realizuju češke, nemačke i danske železnice, a planirano je da saobraćaju dva voza dnevno u oba smera, sa vremenom putovanja od oko 11 sati između krajnjih tačaka, navode Railway-News.

Po prvi put posle više od decenije putnici iz Praga će ponovo moći da stignu do Danske direktnim vozom. Ali dugo očekivani povratak linije Prag-Kopenhagen počeće kasnije nego što je predviđeno. Nova međunarodna železnička veza je prvobitno trebalo da bude pokrenuta početkom maja. Umesto toga, puna usluga će sada početi 14. juna 2026, nakon što su kašnjenja u izgradnji ključnog železničkog koridora između Berlina i Hamburga poremetila prvobitni red vožnje, piše Prague Morning.

Cena karte u jednom smeru kreće se od 60 do 70 evra.

Savremeni vozovi na ovim linijama nude Wi-Fi, restoranske vagone i radne prostore, čime se briše razlika između putovanja i radnog vremena. Upravo to železnici daje novu konkurentsku prednost, posebno na relacijama do 1.000 kilometara.

U tom kontekstu, linija između Praga i Kopenhagena nije samo nova ruta – ona je deo šire transformacije evropskog saobraćaja, u kojoj voz ponovo postaje centralno sredstvo putovanja između velikih gradova.

Povratak noćnih vozova i evropskih koridora

Paralelno sa novim dnevnim linijama, Evropa beleži svojevrsnu renesansu noćnih vozova. Austrijske železnice predvode ovaj trend, sa planovima za širenje mreže i modernizaciju voznog parka. Putnik koji odluči da pređe kontinent u vagonu za spavanje proizvodi 28 puta manje emisija nego neko ko se odluči za let. Medijska pažnja na pruge je porasla, pojavili su se startapovi, a vlade su govorile o svojim ambicijama zelene mobilnosti, piše SWI info.

Ali uprkos ushićenju, noćne vozne usluge ostaju retke – posebno u centralnoj i zapadnoj Evropi. Karte se rasprodaju mesecima unapred, a pouzdanost je i dalje pod znakom pitanja. Visoki troškovi, promenljive subvencije, starenje voznog parka (neki vagoni su stari skoro 50 godina) i operativne prepreke doveli su do smanjenja broja ruta. Samo nekoliko zemalja – posebno Austrija – i nekoliko startapova drže mrežu na okupu.

Takozvani „oživljaj noćnih vozova“ je neizvestan, kaže Timo Grosenbaher, koji vodi platformu Nightride.

„Na klimavom je tlu cela priča. Bilo je mnogo priče o renesansi, ali trenutna situacija to ne pokazuje. Smanjenje subvencija i promena političke podrške otežavaju privatna ulaganja“, tvrdi Grosenbaher.

Ovaj pesimizam na neki način umanjuje značaj projekta Prag-Kopenhagen. Naime, ovakvi projekti imaju snažnu podršku evropskih institucija, koje žele da pre svega smanje emisije u saobraćaju i deo kratkih avionskih letova prebace na železnicu.  

Nova generacija međunarodnih linija

Pritom, linija Prag–Kopenhagen nije usamljen slučaj. Poslednjih godina pokrenuto je ili unapređeno više važnih evropskih železničkih pravaca, pa su tako direktne veze između velikih gradova poput Pariza i Berlina ponovo u fokusu evropskih železnica, kao deo šire mreže međunarodnih koridora.

Nemačke železnice razmatraju uvođenje druge dnevne direktne linije između dve pomenute prestonice, od 2028, s obzirom na veliki broj putnika.

„Voz ICE za Pariz je veliki uspeh, popunjenost je više od 80 odsto. Zato sada razgovaramo sa našim francuskim partnerom SNCF-om o mogućnosti uvođenja drugog voza između Berlina i Pariza tokom dana“, rekao je Mihael Peterson (Michael Peterson), prenosi DPA pozivajući se na Berliner Zeitung.

Takođe, širenje brzih linija između Francuske i Španije dodatno je učvrstilo železnicu kao konkurenciju avionskom saobraćaju na srednjim distancama. U centralnoj Evropi jačaju veze između Češke, Austrije i Nemačke kroz nove generacije vozova poput ComfortJet-a, koji nude viši nivo komfora i kapaciteta.

Istovremeno, sve više projekata finansira se kroz evropske programe povezivanja, sa ciljem stvaranja jedinstvene transportne mreže kontinenta, navodi portal Voyages d’affaires.

Brzi voz Beograd – Budimpešta od juna?

Putnički saobraćaj na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte, kako je nedavno najavljeno, trebalo bi da počne u junu. Naime, sistem za kontrolu voza poznatijeg po skraćenici ETCS nije bio spreman do aprila, kada se očekivao početak rada ove linije, ali će prema navodima mađarskog portala Telex biti spreman do juna, nakon kompletnog testiranja sistema.

U međuvremenu, ističe se u saopštenju, pruga je sa strane Srbije u potpunosti spremna, a u toku su pripreme graničnih, carinskih i policijskih procedura između Srbije i Mađarske.