ECB vrši reviziju Operativnog okvira za upravljanje kratkoročnim kamatama

Sredinom prošlog meseca Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da je još krajem 2022. godine započela reviziju Operativnog okvira za upravljanje kratkoročnim kamatnim stopama na tržištu novca.

Kako se navodi u novom broju publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), „teži se efikasnijem, robusnijem, fleksibilnijem i delotvornijem sprovođenju monetarne politike u predstojećem periodu popuštanja restriktivnosti, ali i normalizacije bilansa stanja ECB-a“.

Međutim, kako navode stručnjaci MAT-a, revidiran Operativni okvir izostavlja nekoliko bitnih detalja. Pre svega, izostavljeno je objašnjenje kakva će biti relativna uloga operacije refinansiranja i kupovine imovine u budućnosti.

“Ono što je poznato je da nam sledi promena koridora kamatnih stopa ECB-a. Naime, od 18. septembra 2024. razlika između referentne kamatne stope i kamatne stope na depozitne olakšice će se sa sadašnjih 50 baznih poena smanjiti na 15 baznih poena. Kamatna stopa na kreditne olakšice (kredit za likvidnost – O/N – overnight pozajmice) se ne menja (ostaje na nivou od 25 baznih poena iznad glavne referentne kamatne stope). Sledstveno, raspon između kamatne stope na depozitne olakšice i na kreditne olakšice umesto sadašnjih 75 baznih poena redukuje se na 40 baznih poena”, navode oni.

Za banke iz evrozone koje povlače likvidnost od ECB-a ova promena je bitna. Opet, kakav će biti njen krajnji efekat na kratkoročne kamatne stope na tržištu novca teško je u ovom trenutku proceniti, s obzirom na činjenicu da ishod zavisi i od drugih odluka i mera ECB-a, ističe se u ovoj publikaciji.

Na primer, nije poznato koji stepen likvidnosti će ECB tolerisati. Ono što je u navedenom saopštenju jasno je da je stav ECB da se monetarna politika najbolje sprovodi usmeravanjem kratkoročnih kamatnih stopa na tržištu novca odlukama monetarne politike.

“Prosto rečeno, kratkoročne kamatne stope na tržištu novca bi trebalo da se smanjuju za onoliko za koliko se smanjuje referentna kamatna stopa ECB-a. Podsećamo da je referentna kamatna stopa u postupku sprovođenja monetarne politike signalizirajuća kamatna stopa, kao i polazna, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, odnosno koridor, utvrđuje prema visini te kamate. Pri tome, monetarnom politikom se upravlja prilagođavanjem kamatne stope na depozitne olakšice, što znači da je namera da kratkoročne kamatne stope na tržištu konvergiraju kamatnoj stopi na depozitne olakšice (prekonoćna deponovana sredstva kod centralne banke), a ne glavnoj referentnoj kamatnoj stopi ili kamatnoj stopi na prekonoćne pozajmice”, istakli su stručnjaci MAT-a.  

ECB može dopustiti delimičnu volatilnost kamatnih stopa na tržištu novca, pod uslovom da višak likvidnosti nije u toj meri ekscesan da isključuje tržišno determinisane fluktuacije kratkoročnih kamatnih stopa na tržištu.

Ovakva pozicija, smatraju stručnjaci, sugeriše da buduće obezbeđivanje likvidnosti ECB-a bankarskom sektoru sigurno neće biti skromno – kao u vremenu pre finansijske krize, ali ni preterano obilno – kao što je bilo u drugom petogodištu prethodne dekade, posebno za vreme kovid pandemije kada eskalira takozvana kupovina dugoročne imovine, ili jednostavnije – monetarna emisija. Bilans stanja ECB-a dostigao je približno 70 odsto bruto domaćeg proizvoda evrozone sredinom 2022. godine, što je u odnosu  na kraj 2015. rast od gotovo 50 procentnih poena.

Nije poznato ni kakav je odnos revidiranog Operativnog okvira prema držanju hartija od vrednosti ECB-a.

Višak kreirane likvidnosti trenutno se postupno smanjuje na način što ECB ne reinvestira obveznice koje dospevaju iz specijalno dizajniranih programa otkupa imovine za uslove pandemije APP (eng. Asset purchase programmes) i PEPP (eng. Pandemic emergency purchase programme).

“Znamo da će se strukturne operacije dugoročnog refinansiranja i strukturni portfelj hartija od vrednosti uvoditi u narednom periodu, ali nije poznato da li se implementacija očekuje pre 2026, kada će se raditi nova revizija Operativnog okvira, ili pak nakon toga. Treba napomenuti da se stopa za održavanje minimalnih obaveznih rezervi banaka revidiranim Okvirom nije menjala (ostaje jedan odsto), dok će se sva sredstva na tekućim računima banaka koja premašuju minimalne obavezne rezerve i dalje remunerizuju po stopi od nula odsto, kada je kamatna stopa na novčani depozit viša od nula, a po kamatnoj stopi na novčani depozit kada je ta stopa niža od nula odsto”, navode stručnjaci MAT-a.

Oni zaključuju da se “ECB očigledno opredelila za kombinaciju svih mogućih odluka i nedefinisanih ishoda”.

“Takvo kompromisno rešenje u postojećim okolnostima može biti razumljivo. Ipak to je suprotno uobičajenoj praksi definisanja okvira za odlučivanje o monetarnoj politici na srednji rok. Centralna banka mora biti transparentna i jasna u komunikaciji i obraćanju javnosti. ECB je u ovom slučaju ostala nejasna, te se čini da je i njena verodostojnost oko politike kreiranja likvidnosti u budućnosti dodatno narušena”, navodi se u publikaciji.