Godina blagog smanjenja kamatnih stopa

Očekuje se da će doći do preokreta u trendu inflacije u evrozoni, a Evropska centralna banka će to pratiti smanjenjem kamatnih stopa. Pitanje je kada će ECB spustiti kamate i za koliko, ali očekuje se njihov pad, jer je očigledno da dolazi prekretnica, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Preliminarni podaci o inflaciji u evrozoni u februaru biće objavljeni u petak, a očekuje se da će pokazati dalji pad stope rasta potrošačkih cena i pad bazne inflacije, koja isključuje nestabilne cene energije i hrane, ispod tri odsto – prvi put u poslednje dve godine, prenosi Financial Times.

Bazna inflacija ispod tri odsto bila bi ključna prekretnica za kreatore politike ECB uoči njihovog sledećeg sastanka 7. marta, dok raspravljaju kada da počnu da smanjuju kamatne stope. Zoran Grubišić ističe da je ECB „blizu cilja“ o glavnoj godišnjoj inflaciji do dva odsto.

Prema njegovim rečima, psihologija se promenila, pa su očekivanja pozitivna.

Glavna stopa inflacije u evrozoni stabilno je opala sa rekordnih 10,6 odsto u oktobru 2022. godine. Ekonomisti koje je anketirao Reuters predviđaju da će godišnji rast cena nastaviti da usporava sa 2,8 odsto u januaru na 2,5 odsto u februaru.

Međutim, malo je verovatno da će ovo biti dovoljno da uveri one koji određuju kamatne stope da će glavna inflacija brzo pasti na ciljana dva procenta, što bi im omogućilo da počnu da smanjuju stope. Analitičari ističu da je februar jedan od poslednjih meseci u kojima će bazni efekti imati značajan uticaj, jer su se cene energije vratile u normalu. Zbog toga treba očekivati da će predstojeći period dezinflacije biti sporiji.

Zapisnik sa prethodnog sastanka ECB, koji je objavljen prošle nedelje, pokazao je kreatorima politike da je verovatno „došlo do revizije naniže“ prognoze inflacije za ovu godinu, koja bi trebalo da bude objavljena u martu. Većina onih koji određuju visinu stopa složili su se da je „proces dezinflacije ostao krhak i da bi prerano odustajanje moglo da poništi deo postignutog napretka“.

Uoči prethodnog sastanka Evropske centralne banke, njena predsednica Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je da će do smanjenja kamatnih stopa doći na leto.

„Rekla bih da je i to verovatno, ali moram da budem uzdržana, jer takođe govorimo da smo zavisni od podataka i da još postoji nivo neizvesnosti i neki pokazatelji nisu fiksirani na nivou na kome bismo želeli da ih vidimo“, navela je tom prilikom Lagard.

Razlike između pojedinih zemalja evrozone u pogledu inflacije izraženije su od razlika u pogledu privrednog rasta. Od novembra inflacija u Italiji je znatno ispod jedan odsto, dok u baltičkim zemljama potrošačke cene nastavljaju da rastu. Stopa godišnje inflacije u Estoniji je pet odsto.

Inflacija u Srbiji u januaru je iznosila 6,4 odsto, a prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković – u februaru se očekuje 5,5 odsto. Ona je navela da je inflacija nastavila da usporava u poslednjem tromesečju 2023. i krajem godine iznosila je 7,6 odsto, što je dvostruko niži nivo nego godinu dana ranije i nešto niže u odnosu na očekivanja centralne banke iz novembarske projekcije.

„NBS vodi računa o politici kamatnih stopa. Naša centralna banka će pratiti trend ECB. Kamatne stope možda neće smanjiti odmah, ali će i to biti uskoro. Tekuća godina biće obeležena blagim spuštanjem kamatnih stopa“, rekao je Zoran Grubišić.

Izvršni odbor NBS odlučio je na sednici 8. februara da zadrži referentnu kamatnu stopu na 6,5 procenata. Naredni sastanak Narodne banke Srbije o monetarnoj politici biće održan kada i sednica ECB – 7. marta.