Tri ključne kamatne stope ostale nepromenjene

Evropska centralna banka pravi pauzu posle deset uzastopnih povećanja referentne kamate

26.10.2023 14:39 Autor: Marko Andrejić 4

Foto: Wikimedia Commons

Evropska centralna banka odlučila je danas da zadrži tri ključne kamatne stope nepromenjene, što je prva pauza nakon deset uzastopnih povećanja. Najnovije informacije uglavnom...

Evropska centralna banka odlučila je danas da zadrži tri ključne kamatne stope nepromenjene, što je prva pauza nakon deset uzastopnih povećanja. Najnovije informacije uglavnom su potvrdile prethodnu ocenu srednjoročnih inflatornih izgleda, pošto se i dalje očekuje da će inflacija predugo ostati preterano visoka.

„Domaći cenovni pritisci i dalje su snažni, ali je inflacija znatno pala u septembru, između ostalog zbog snažnih baznih učinaka, i nastavilo se smanjivanje većine mera bazne inflacije. Nastavlja se snažan prenos prethodnih povećanja kamatnih stopa na uslove finansiranja, što u sve većoj meri smanjuje potražnju i tako doprinosi smanjenju inflacije“, navodi se u saopštenju ECB.

Upravni savet odlučno se zalaže za što skoriji povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva procneta. Na osnovu svoje sadašnje procene ECB smatra da su ključne kamatne stope na nivoima koji će, budu li se dovoljno dugo održali, dati znatan doprinos postizanju tog cilja.

Kako se ističe, Upravni savet će budućim odlukama određivati nivoe ključnih kamatnih stopa koje će biti dovoljno restriktivne onoliko dugo koliko to bude potrebno.

„Pri određivanju odgovarajućeg nivoa i trajanja pooštravanja Evropska centralna banka nastaviće da primenjuje pristup koji se zasniva na podacima. Naime, odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama zavisiće od njegove ocene inflacijskih izgleda na osnovu novih privrednih i finansijskih podataka, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike“, objašnjeno je iz ECB.

Nakon današnje odluke da tri ključne kamate ostanu nepromenjene kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja i dalje iznosi 4,50 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 4,75 odsto, a kamata na depozitnu liniju četiri odsto.

Portfolio programa kupovine vrednosnih papira smanjuje se umerenom i predvidljivom dinamikom jer Evrosistem više ne reinvestira glavnice dospelih vrednosnih papira, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Kada je reč o hitnom programu kupovine zbog pandemije (pandemic emergency purchase programme, PEPP), Upravni savet namerava da reinvestira glavnice dospelih vrednosnih papira kupljenih u okviru tog programa barem do kraja 2024. U svakom slučaju, budućim postupnim zatvaranjem portfelja PEPP‑a upravljaće se tako da se izbjegne njegov nepovoljan uticaj na monetarnu politiku.

Upravni savet i dalje će, radi smanjenja rizika za transmisijski mehanizam monetarne politike povezanih sa pandemijom, fleksibilno reinvestirati dospele iznose u portfoliju PEPP‑a.

Zečević: Oprezno sa zaduživanjem i u narednom periodu

Kada je reč o efektima daljeg kretanja kamatnih stopa ECB na poslovanje privrede u Srbiji, kao i na finansijski sektor, u trenutku kada je Narodna banka Srbije ograničila kamate na stambene kredite, Miloš Zečević, direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke, podseća da je udeo dinarskih kredita u Srbiji na okvirnih 35 procenata.

Tako je, prema njegovom mišljenju, kretanje euribora i prinosa na evropske obveznice (najviše nemačke) jako važno za privredu i građane, ali i za državu koja naredne godine pored zaduživanja omogućenih raspoloživim kvotama MMF-a sa velikom dozom izvesnosti mora da izađe na međunarodna tržišta.

“Ono što svakako jeste dobro je što deluje da smo dostigli maksimum kamatnih stopa kako ECB, tako i Narodne banke Srbije, i da je trenutno pitanje svih pitanja – koliko dugo moramo ostati na ovim nivoima da bi se ostvarilo vraćanje inflacije u zacrtane koridore. Znači, više nije ključno pitanje da li stope mogu da idu dodatno gore, jer prostor za to deluje ograničeno, već koliko će nam trebati vremena da se ohladi agregatna tražnja, pa posledično međugodišnja inflacija”, zaključuje Zečević u razgovoru za Biznis.rs.

Na pitanje da li korisnici stambenih kredita sada mogu da prestanu da prate euribor iz dana u dan ili bi ipak trebalo da se spremaju za januar 2025. godine kada ističe ograničenje NBS, direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke savetuje oprez.

“Za sada ne vidim prevelike rizike za januar 2025. godine, ali niko sa sigurnošću ne može davati projekcije imajući u vidu da na ekonomski sentiment u velikoj meri utiče geopolitika”, ističe naš sagovornik.

Pogledajte još...