Evropska metropola do kraja godine uvodi isključivo električni javni prevoz

Oslo će uskoro biti prva prestonica sa javnim prevozom koji ima potpuno nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Naime, do kraja ove godine prevoz u glavnom gradu Norveške biće isključivo na električni pogon.

Grad zamenjuje svoje dizel autobuse sa 450 električnih autobusa za koje iz Osla ističu da sada koštaju manje od njihovih dizel ekvivalenata. Oni su jeftiniji za rad i održavanje, a osim što smanjuju emisije štetnih gasova smanjuju i ukupno zagađenje vazduha i buku, objavila je Globalna koalicija za novu mobilnost (GNMC), deo Centra za urbanu transformaciju u okviru Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Takođe, u Oslu su tramvaji i trajekti već električni, a procenjeno je da će se elektrifikacijom autobuskog voznog parka smanjiti tri odsto ukupnih emisija gasova u Oslu. To je, kako se navodi, deo cilja ovog grada da postane prvi u svetu bez emisija do 2030. godine.

Podsetimo, Evropska agencija za zaštitu okoline (EEA) objavila je tokom prošle godine listu deset glavnih gradova koji imaju najviše zelenih površina. Oslo je na prvom mestu i u njemu 77 odsto čine zelene površine.

Osim Osla, i drugi gradovi širom sveta elektrifikuju svoj javni prevoz. Jedna trećina autobusa u Evropskoj uniji trebalo bi da bude električna do 2030. godine, a takav plan ima i Los Anđeles za svoj autobuski vozni park, kako bi postigao nultu emisiju za sedam godina.

Grad u Kini koji ima 12 miliona stanovnika, Šenžen, trenutno ima najveću flotu e-autobusa na svetu sa više od 16.000 električnih vozila.

Zeleni transport i čistija mobilnost ključni za postizanje klimatskih ciljeva

Saobraćajni sektor je, kako se navodi na sajtu WEF, odgovoran za 20 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte, ali se to često zanemaruje u borbi protiv klimatskih promena. Takođe, ističu da su klimatski pametne opcije transporta obično koncentrisane u razvijenijim delovima sveta, pri čemu zemlje sa niskim i srednjim prihodima imaju veći porast emisija CO2.

Ipak, dobra vest je, kako kažu, da alati potrebni za suzbijanje emisija iz transporta već postoje. Neki od njih, kao što su poboljšane opcije javnog prevoza, aktivna mobilnost, vozila sa nultom emisijom i zelena goriva, sprovode se u mnogim zemljama.

Globalna prodaja električnih automobila se udvostručila tokom 2020. i 2021. godine, dostigavši 6,6 miliona vozila i čineći skoro devet odsto globalnog tržišta automobila. Istovremeno, emisije gasova staklene bašte iz transporta u zemljama sa niskim i srednjim prihodima su se više nego udvostručile od 2000. godine, i verovatno će nastaviti ubrzano da rastu zbog motorizacije.

WEF upozorava da se bez zaustavljanja ovog trenda, i donošenja strategija dekarbonizacije transporta u zemljama u razvoju, takođe rizikuje da se stvori „zeleni jaz“ – svet na dva nivoa, u kojem zemlje sa visokim dohotkom imaju korist od tranzicije na čistija, zelenija, modernija goriva i transportne opcije, dok zemlje sa niskim prihodima ostaju zarobljene u prošlosti.

Kako je navedeno, Svetska banka postala je najveći pružalac razvojnog finansiranja transporta na globalnom nivou, a u transportnom portfelju Svetskog ekonomskog foruma od 31 milijarde dolara čak 75 odsto projekata sada uključuje klimatske zajedničke koristi, što znači da direktno doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanju otpornosti na klimu.

Koraci ka nultoj emisiji gasova

Pet gradova u pet različitih zemalja jugoistočne Evrope deo su projekta čiji je cilj postizanje nulte neto emisije ugljen-dioksida (CO2) već 2030. godine, a model za finansiranje ove transformacije trebalo bi da bude takav da se ne povećava postojeći nivo zaduženja javnog i privatnog sektora.

Tih pet gradova su Skopje u Severnoj Makedoniji, Križevci u Hrvatskoj, Maribor u Sloveniji, Sarajevo u Bosni i Hercegovini i Niš u Srbiji. Cilj je i da ovi gradovi 2025. godine budu “među najboljim mestima u Evropi za život, rad i posetu”, prenosi Balkan Green Energy News.

Projekat Transformativni finansijski mehanizam za zajednice jugoistočne Evrope (Transformation Financial Mechanism for Communities of South Eastern Europe) sprovodi građansko udruženje SmartUp – Social Innovation Lab iz Skoplja.

Irska, Holandija, Švedska i Slovenija planiraju da zabrane prodaju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2030. godine. Velika Britanija i Danska će to učiniti do 2035. godine, pri čemu će samo hibridni automobili biti dozvoljeni u prelaznoj fazi od 2030. godine. Španija i Francuska najavljuju takvu zabranu 2040. godine.

Kancelarija Evropske unije u Bosni i Hercegovini i Kanton Sarajevo krajem prošle godine pokrenuli su „Koaliciju za nultu neto emisiju“, u okviru Misije „100 gradova sa nultom neto emisijom“. Tada je naglašeno da je pokretanje Koalicije, koja će predstavljati temeljnu promenu u načinu trošenja sredstava, prilika da se finansiranje poveže sa ciljevima čistije okoline, posebno u zagađenim urbanim područjima kao što je Sarajevo, prenosi poslovni portal eKapija.

Podsetimo, u septembru 2021. godine Evropska komisija pokrenula je pet novih misija EU, među kojima je i „100 gradova sa nultom neto emisijom“, čiji je cilj da se postigne 100 klimatski neutralnih i pametnih evropskih gradova u roku od jedne decenije, i osigura da ti gradovi delaju kao centri za eksperimentiranje i inovacije, kako bi omogućili svim evropskim gradovima da urade isto do 2050. godine.