Zastoji u saobraćaju prave velike gubitke, iako tehnologija omogućava kraće rokove

Iako su gužve u glavnom gradu već odavno deo svakodnevice njegovih žitelja, poslednjih nedelja dolazilo je i do većih zastoja u saobraćaju, posebno usled radova na pojedinim deonicama.

Jedna od najizazovnijih za građane je Bulevar Despota Stefana, gde se radi već mesecima, a do posebno velikih zastoja došlo kada su se ti radovi približili Pančevačkom mostu. Kako oni koji žive na levoj obali Dunava, kao i svi koji dolaze iz Pančeva, nemaju mnogo drugih izbora, očekivano je da svaki problem sa Pančevačkim mostom dovodi do zastoja u saobraćaju.

Kako su za Biznis.rs objasnili iz Sekretarijata za saobraćaj, radovi Elektromreže Srbije (EMS) na postavljanju izuzetno značajnog za snabdevanje električnom energijom 110 kilovata voda od TS Beograd 1 – TS Beograd 6, duž ulica Marijane Gregoran – Vojvode Micka Krstića – Višnjička – Bulevar despota Stefana – Milana Kašanina – Palmotićeva – Hilandarska započeti su pre dve godine.

„Kako prolaze najvažnijim gradskim koridorima, morali su biti uklopljeni sa ostalim radovima na mreži, kao i zaustavljeni u zimskim mesecima, da bi bilo omogućeno čišćenje snega i leda sa ulica. Trenutno se radovi izvode u Bulevaru despota Stefana, deo ispod Pančevačkog mosta kod izlivne saobraćajnice sa Pančevačkog mosta, smer ka centru grada, koja predstavlja saobraćajno najtežu deonicu kada su u pitanju pomenuti radovi“, naglasili su naši sagovornici iz Sekretarijata za saobraćaj.

Dodali su da je vremenski period izvođenja faze radova u zoni izlivne saobraćajnice sa Pančevačkog mosta bio od 17. do 19. juna, nakon čega se radovi nastavljaju dalje ka Višnjičkoj ulici, gde se i završavaju, kod raskrsnice sa ulicom Vuka Vrčevića.

„Istovremeno su svi radovi na okolnoj uličnoj mreži, kao na primer radovi JKP Beogradski vodovod i kanalizacija u Poenkareovoj ulici, ili radovi JKP Beograd-put u ulici Dragoslava Srejovića, stopirani do završetka radova Elektromreže Srbije, a radovi u Višnjičkoj ulici na deonici od Vuka Vrčevića do Mije Kovačevića, koje izvode i EMS i JKP Beograd-put, uklopljeni da se izvode istovremeno u toku letnjih meseci, kako se ne bi zatvarala ista deonica dva puta i nepotrebno asfaltiralo dva puta“, istakli su iz Sekretarijata za saobraćaj za naš portal.

Na pitanje kako mogu da se ubrzaju radovi i da li je moguće raditi i noću, ali i tokom svakog godišnjeg doba, iz Sekretarijata su naveli da se veći radovi na teritoriji prestonice izvode po Programu radova Sekretarijata za saobraćaj za ovu godinu. Zaključuju da od obima radova zavisi i njihov završetak, i navode da „svakako praktikuju, kada god je moguće, da radove izvode noću“.

Jedan zastoj može da košta i hiljade radnih sati

Već preopterećen prestonički saobraćaj, posebno u vreme „špica“, pored radova dodatno je usporila i jaka kiša koja je prethodnih nedelja padala skoro svakodnevno i zadržavala se na ulicama. Sve ovo pokazuje određene nedostatke u infrastrukturi glavnog grada.

„Ono što obični građani manje uočavaju jeste da svi zastoji u saobraćaju prave gubitke i kada se računaju gubici, računa se i koliko je utrošeno sati, odnosno koliko bi to koštalo ako bi bili radni sati. Na primer, ako se desi neka saobraćajna nezgoda i vrši se uviđaj 90 minuta, a za to vreme stoji 3.000 vozila, to je 4.500 radnih sati ljudi koji su čekali“, objašnjava za Biznis.rs profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

On je naglasio da to nije ništa ni sporno ni novo, već da jedino treba videti da li postoje kapaciteti koji mogu da rade u noćno vreme, i da li je neko o tome razmišljao.

„Mi smo pre dvadeset godina asfaltirali Nemanjinu ulicu od Železničke stanice ka Slaviji zimi, da vidimo da li vremenski uslovi utiču na radove, i uspelo je. Može i mora da se radi i zimi i leti, i noću i danju, na važnim saobraćajnicama bez prestanka, pojačano, kako bi se što više smanjili gubici. Takođe, Pančevački most je rehabilitovan 2000. godine. Saobraćajnica mora da se održava, i to je nešto na šta građani moraju biti spremni. Nažalost, ne može drugačije. Jedino što bi moglo da se uradi jeste da se skrati rok radova tako što bi se radilo 24 sata“, istakao je naš sagovornik.

Kada je reč o izvođenju radova noću, on je istakao da je to sasvim moguće jer većina radova ne pravi veliku buku, dok izvođenje tokom dana pravi ogromne zastoje u saobraćaju.

„Ni meni nije jasno zašto se uglavnom ne radi noću. Posebno kada je reč o farbanju signalizacije jer tada ne samo što nema saobraćaja, nego i niko neće da pokvari rad time što će preći kolima preko sveže farbe. Takve stvari bi trebalo da se rade kada nema saobraćaja, odnosno noću“, naglasio je Vujanić.

Dodao je da je tehnologija znatno napredovala.

„Činjenica je da se asfalt ugrađuje na temperaturi od 130 stepeni i ta temperatura može i mora da se postigne i kada je napolju -20 stepeni. Dakle, postoji tehnologija, može da se radi u svako vreme i u svako godišnje doba“, istakao je profesor Vujanić.