Tri scenarija kretanja troškova EU dekarbonizacije

IFO: Zajednička klimatska politika štedi 248 milijardi evra članicama EU

EU

15.5.2024 17:31 Autor: Milica Rilak 1

IFO: Zajednička klimatska politika štedi 248 milijardi evra članicama EU IFO: Zajednička klimatska politika štedi 248 milijardi evra članicama EU
Zajednička energetska i klimatska akciona politika u EU mogla bi da uštedi evropskim zemljama 248 milijardi evra između 2024. i 2050. godine, dok bi... IFO: Zajednička klimatska politika štedi 248 milijardi evra članicama EU

Zajednička energetska i klimatska akciona politika u EU mogla bi da uštedi evropskim zemljama 248 milijardi evra između 2024. i 2050. godine, dok bi samo Nemačka uštedela 66 milijardi evra, pokazala je studija koju je sproveo institut IFO za Trgovinsku i industrijsku komoru Minhena i Gornje Bavarske.

Cilj studije bio je da izračuna cenu klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine i analizira da li je zajednička klimatska akcija u okviru EU isplativija od pojedinačnih odnosno nacionalnih projekata.

Istraživač IFO i autor studije Matijas Mijer (Mathias Mier) sumirao je rezultate rečenicom da je zajednička klimatska akcija uvek bolja od nacionalne, a u studiji je to dokazao razvijanjem tri scenarija: rapidne dekarbonizacije, postizanja klimatske neutralnosti EU do 2050 i scenarija „razdvajanja“, u kome zajednička klimatska akcija „propada“ 2031. i zemlje kreću u pojedinačne poduhvate kako bi postigle cilj neutralnosti do 2050. godine.

U scenariju rapidne dekarbonizacije, sistem trgovine emisionim jedinicama (EU ETS) nastaviće da se primenjuje i posle 2030. godine, ali će poslednji sertifikati i dozvole za emisije CO2 biti odobreni već 2039. godine. Od 2040. prestala bi trgovina i izdavanje novih sertifikata i dozvola, dok bi rok za korišćenje odobrenih emisija istekao 2045. godine. Ovaj scenario, kako u studiji navodi Mijer, podrazumeva da će se kapacitet prenosne mreže utrostručiti između 2035. i 2050. zahvaljujući jakoj političkoj saradnji država članica.

Sa druge strane, plan dostizanja klimatske neutralnosti EU u 2050. godini je manje ambiciozan od rapidne dekarbonizacije, ali omogućava dekarbonizaciju sektora proizvodnje energije, većeg dela industrije, unutarevropske vazduhoplovne industrije i dela brodskog transporta. Kapacitet prenosne mreže bi se udvostručio od 2035. do 2050. godine.

Treći je scenario „razdvajanja“, u kome političke razmirice u okviru EU dovode do propasti sistema trgovine emisionim jedinicama, koga od 2031. zamenjuju nacionalni sistemi. Pri tome, nedovoljna politička saradnja ne dozvoljava povećanje kapaciteta prenosne mreže.

Izvor: IFO, EconPol Policy Brief 58

U najgorem slučaju, počev od 2031. svaka zemlja u Evropi sprovodi sopstvenu klimatsku akciju bez EU sa ciljem da postane klimatski neutralna do 2050. Ukupni troškovi u EU tada iznose 8.628 milijardi evra. U ovom slučaju, Nemačka ima troškove od 1.882 milijardi evra“, izračunao je Mijer u studiji.

Sa druge strane, ako sve zemlje zajedno postignu klimatsku neutralnost za EU ​​do 2050. godine, troškovi će pasti na ukupno 8.381 milijardi evra, a za Nemačku na 1.816 miijardi evra.

„Ako zemlje članice EU uspeju da postanu klimatski neutralne još brže – do 2039. godine – u okviru sistema EU za trgovinu emisijama, troškovi bi se dodatno smanjili na 8.310 milijardi evra za EU ​​i 1.800 milijardi evra za Nemačku“, zaključio je Mijer.

Studija, kako je IFO istakao u saopštenju, modelira evropski miks električne energije do 2050. godine, uzimajući u obzir druge sektore koje reguliše sistem EU za trgovinu emisijama, kao što su delovi industrijske proizvodnje, vazduhoplovstva i brodarstva.

Ovaj model se koristi za određivanje ukupnih troškova postizanja klimatske neutralnosti kroz sistem EU za trgovinu emisijama, dok ukupni troškovi od 2024. do 2050. uključuju cenu električne energije, cenu emisija CO2 i subvencije, napominju iz IFO.

  • BIJUTI27

    19.5.2024 #1 Author

    Ukinuti privatne charter letove aviona…i videti tada klimatske benefite

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...