Inflacija pada, ali cene hrane su i dalje visoke

Inflacija u evrozoni usporila je od svog vrhunca od 10,6 odsto u oktobru 2022. godine na 2,9 odsto istog meseca ove godine, a u Evropskoj uniji je sa 11,5 procenata pala na 3,6 odsto u istom periodu.

Ipak, inflacija hrane ostaje još uvek uporno visoka, i produžava borbu potrošača sa primarnim životnim troškovima.

Realna inflacija hrane, koju čini stopa rasta cena hrane minus ukupna inflacija, iznosila je 4,6 odsto u evrozoni, odnosno četiri odsto u EU, u oktobru 2023. godine, što je predstavljalo ogroman pritisak na domaćinstva sa niskim prihodima.

U 2022. godini, stope inflacije su porasle u EU, dostižući nivoe koji nisu viđeni u prethodne četiri decenije. Između 1997. i kraja 2021. godine najviša inflacija koju je Unija registrovala bila je 4,4 odsto 2008. godine. U martu ove godine inflacija hrane i bezalkoholnih pića dostigla je rekordnih 19,2 odsto međugodišnje.

Ne pamti se kada je jaz između ukupne stope inflacije i stope inflacije hrane i bezalkoholnih pića bio toliki kao u proteklih 12 meseci.

Prema dokumentu pripremljenom za poslanike Evropskog parlamenta, glavni pokretači inflacije hrane bili su rast troškova energije, što utiče na ceo poljoprivredno-prehrambeni lanac, od farmera preko prerađivačkih objekata do transporta. Štaviše, smanjena ponuda ključnih poljoprivrednih inputa, kao što su đubriva i stočna hrana, predstavljaju najveće ulazne troškove za poljoprivrednike.

Prema podacima Svetske banke o bezbednosti hrane od 9. novembra 2023. godine, evropske zemlje su navedene među najteže pogođenim.

„Mnoge zemlje su iskusile dvocifrenu inflaciju cena hrane, a regioni poput Evrope i Centralne Azije su posebno pogođeni zbog poremećaja izazvanim ratom u Ukrajini“, naznačeno je u izveštaju.

Podsetimo, Ukrajina je jedan od vodećih svetskih proizvođača i izvoznika hrane.

Inflacija hrane premašila ukupnu inflaciju u devet od deset zemalja

U oktobru 2023. godišnja inflacija hrane i bezalkoholnih pića premašila je ukupnu inflaciju u 33 od 37 zemalja u Evropi.

Godišnja stvarna stopa inflacije hrane kretala se od –5,7 odsto u Češkoj do 10,9 procenata u Belgiji, među zemljama EU, slede Grčka (6,6) i Španija (5,9 odsto), pokazali su podaci Eurostata. Posle Češke, najnižu realnu stopu inflacije hrane u EU imale su Mađarska (-1,6 odsto) i Rumunija (-0,5 odsto).

Gledajući veliku četvorku, četiri najnaseljenije zemlje EU, stvarna stopa inflacije hrane bila je ispod proseka EU u Nemačkoj (3,7 odsto) i Francuskoj (3,5 odsto), ali iznad su bile one u Španiji (5,9 odsto) i Italiji (4,9 odsto ).

Kada se ubroje zemlje kandidati za članstvo u EU, one su zabeležile najveće udele potrošnje na hranu, sa 43,6 odsto u Albaniji, 32,2 procenta u Bosni i Hercegovini, 30,6 odsto u Severnoj Makedoniji i 27,2 odsto u Crnoj Gori, preneo je Euronews.

Realna inflacija hrane je ključna u ovim zemljama u kojima je se zapravo više troši na namirinice.

Profiterstvo kompanija jedan od uzroka skuplje hrane

Kada govorimo o uzorcima visoke inflacije hrane, New York Times piše da se oni mogu pronaći i u ponašanju samih proizvođača namirnica.

„Među potrošačima, sindikatima i nekim ekonomistima rastu sumnje da bi inflaciju mogle održavati nepotrebno visokom tako što kompanije podižu cene iznad svojih troškova kako bi zaštitile profitne marže. Evropska centralna banka je saopštila da je na kraju prošle godine profit preduzeća doprineo domaćoj inflaciji koliko i rast plata, ali nije navela da li je neka industrija ostvarila preveliki profit“, piše NYT.

Oni navode primere iz aprila 2023. godine, da su u Italiji cene špageta i drugih testenina, sastavni deo ove kuhinje, porasle za skoro 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U Nemačkoj, najvećoj ekonomiji Evropske unije, cene sira bile su skoro 40 odsto više nego pre godinu dana, a krompir je koštao 14 odsto više. Poređenja radi, godišnja stopa inflacije hrane u SAD bila je 7,7 odsto.

Ekonomisti nemačkog Allianza procenili su da se deset do 20 odsto inflacije hrane u Evropi može pripisati profiterstvu.