Kontrola nad aktuelnom krizom nije u rukama malih zemalja

Ponovo živimo u ekonomskoj krizi, i to praćenoj inflacijom, a da budem potpuno otvoren – kontrola nad tom situacijom nije u rukama malih zemalja, rekao je za Biznis.rs Juraj Nemec, profesor javnih finansija i javne uprave na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banskoj Bistrici u Slovačkoj i na Masarikovom univerzitetu u češkom gradu Brnu.

Nemec, sa kojim smo razgovarali na marginama prve međunarodne konferencije o savremenom upravljanju u finansijskom poslovanju – CFMC|2022, održane u Beogradu, tako je odgovorio na naše pitanje o ključnim problemima sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana u aktuelnoj krizi.

Naš sagovornik smatra da osim povećanja javne potrošnje i javnih dugova verovatno nema drugog rešenja za hvatanje u koštac sa aktuelnom krizom, ali i naglašava da treba imati na umu da sve dolazi na naplatu u budućnosti.

„To kažem kao neko ko dolazi iz Slovenije, male zemlje koja je članica EU. Smatram da države moraju da reaguju kako bi pomogle građanima i privredi. Teško je predvideti koliko će ova kriza trajati i kako će se odvijati, ali bez pomoći države teško bi se prevazišle njene posledice“, ocenio je Nemec.

Na našu opasku da se u ovakvim vremenima obično odlažu reforme poput onih koje se odnose na javnu administraciju, uz obrazloženje političara da ima važnijih stvari na koje moraju da se fokusiraju, naš sagovornik – koji je bio savetnik češke vlade u njihovim unutrašnjim reformama i unapređenju sistema javnih nabavki pre i nakon pristupanja EU – odgovara da realnost demantuje takve stavove.

„Samo poboljšanjem sistema javnih nabavki može se uštedeti jedan ili dva odsto BDP-a, a to je značajna suma. Rad na poboljšanju efikasnosti javne uprave bi zato morao da bude deo reakcije na aktuelnu krizu. To, naravno, neće doneti uštede koje bi mogle da pokriju sve finansijske potrebe, ali bi vladama mogle da obezbede širi manevarski prostor“, naglasio je profesor Nemec.

Insistira, ipak, na tome da je ključ u povećanju efikasnosti javne uprave, a ne nužno u uštedama, pogotovo kada je reč o javnim nabavkama.

„Nekada ima smisla potrošiti više kako bi se više i dobilo, kao u onoj izreci da nismo dovoljno bogati da bismo kupovali najjeftiniju robu“, ističe Juraj Nemec.

Kada je reč o kvalitetu javne uprave, ukazuje na fenomen „postpristupne krize“, za koji smatra da je vidljiv u svim zemljama članicama EU sa komunističkim nasleđem.

„U tim zemljama primetno je da, iako su deo EU, u njima ne raste kvalitet javnog upravljanja i adminsitracije, a dešavaju se i procesi recentralizacije, Nažalost, i kod zemalja kandidata vidljivo opada volja da se javna uprava popravlja i dostignu evropski standardi u toj oblasti“, ocenio je naš sagovornik.

Kako bi se situacija popravila, navodi, neophodno je da građani ne samo zahtevaju, nego i pritiskaju političare da sprovedu neophodne korake ka poboljšanju kvaliteta javnog upravljanja.

„Možda je taj fenomen prisutan kod novih članica EU i zemalja kandidata jer dele komunističko odnosno socijalističko nasleđe, gde se potenciralo da građani ‘služe’ državi, a ne obrnuto. Naprotiv, država je tu da bi služila građanima, i zato su neophodne reforme javne administracije, a svaka zemlja mora da potraži rešenje po sopstvenoj meri”, zaključio je profesor Nemec u razgovoru za Biznis.rs.