Ulazak Hrvatske u evrozonu koristan i za Srbiju

Ulazak Hrvatske u evrozonu snažno podstiče privredni rast, privrednicima smanjuje troškove poslovanja, a kako su naše ekonomije snažno povezane i naša tržišta bliska, mislim da će i Srbija imati korist od prelaska naše zemlje na evro, izjavila je za Biznis.rs Nataša Mikuš Žigman, državna sekretarka u Ministarstvu privrede i održivog razvoja Hrvatske.

Naša sagovornica učestvovala je na prvoj Međunarodnoj konferenciji o savremenom upravljanju u finansijskom poslovanju – CFMC|2022 u Beogradu, i to kao panelista na temu „Evropski strukturni i investicioni fondovi i Zapadni Balkan“, a razgovor na marginama konferencije posvetili smo efektima ulaska Hrvatske u evrozonu, što će se formalno desiti 1. januara 2023. godine.

Na naše pitanje koliko bi prelazak na evro mogao da uveća privredni rast Hrvatske, Nataša Mikuš Žigman odgovara da je to teško proceniti s obzirom na ekonomsku krizu u kojoj se nalazimo, a koja je uzrokovana prekinutim dobavljačkim lancima i rastom troškova energenata.

„Ono što je nesumnjivo je da ulazak u evrozonu poništava efekat krize do određene mere, i da će negativan uticaj na ekonomiju biti manji nego što bi bio da se prelazak na evro ne dešava“, naglasila je.

Za privrednike je, kako ističe, najvažnije da će se sa prelaskom na evro smanjiti troškovi kapitala, odnosno zaduživanja u bankama.

„Raste investicioni rejting države, koja se onda povoljnije zadužuje na stranim tržištima kapitala, a onda i banke mogu sektoru privrede da ponude kredite sa nižom kamatom. Ono što se takođe pokazalo je da je rast kamatnih stopa u Hrvatskoj bio blaži jer smo već dve godine u Evropskom valutnom mehanizmu, u okviru prirema za ulazak u evrozonu“, rekla je Mikuš Žigman.

Ukazala je, međutim, da kod građana postoji percepcija da zbog napuštanja nacionalne valute rastu maloprodajne cene.

„Zbog rasta inflacije naši građani vezuju poskupljenja sa ulaskom u evrozonu, ali iskustva drugih zemalja koje su uvodile evro pre nas pokazuju da se tom procesu može pripisati efekat rasta cena od 0,2 odsto, a sve ostalo je rezultat povećanja troškova na globalnom nivou“, istakla je Mikuš Žigman.

Očekuje se da će sektor turizma imati najveću korist od prelaska sa kune na evro.

„Turizam čini 20 odsto BDP-a Hrvatske. Kako više neće biti promene valute, ljudi će lakše moći da izračunaju cenu smeštaja i boravka, pa računamo da će to dovesti i do značajnijeg priliva turista, a mi se radujemo svakom turisti, uključujući i one koji dolaze iz Srbije“, poručila je Mikuš Žigman.

Podsetila je da su, pored ulaska u EU, strateški prioriteti Hrvatske bili ulazak u evrozonu i zonu Šengena, što će se i desiti prvog dana nove godine.

„Ostaje još samo ulazak u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), i na tome radimo“, najavila je sagovornica Biznis.rs.