Nemačka privreda rasla neočekivano snažno, treći uzastopni kvartal u plusu

Nemačka privreda je u drugom kvartalu rasla po stopi od 0,3 odsto u kvartalnom poređenju, nešto više od očekivanih 0,1 odsto, saopštio je Destatis. Domaća privreda je time ostvarila treći uzastopni kvartal rasta.

Isto kao u prva tri meseca godine, rast je pre svega generisao snažan izvoz robe i usluga, rekla je predsednica nacionalnog statističkog zavoda Rut Brand (Ruth Brand). Taj sektor je u kvartalnom poređenju porastao po stopi od dva odsto, prenela je agencija DPA.

Privatna i javna potrošnja su porasle za krhkih 0,1 odsto, dok su ulaganja u mašine i vozila bila u padu.

„Uz obzir prema sumornim konjunkturnim očekivanjima zbog rata u Iranu, privredni rast je ispao zaprepašćujuće solidan,“ ocenio je glavni ekonomista VP banke Tomas Gicel (Thomas Gitzel). „Biće još dobrih vesti, jer knjige narudžbi u prerađivačkom sektoru su pune.“

Sa druge strane, privreda i potrošači se suočavaju sa problemima zbog sušnog leta, a država nadalje stoji pred monumentalnim finansijskim izazovima.

Naime, država je u prvoj polovini godine potrošila 71,3 milijarde evra više nego što je imala priliva.

Deficit saveznog, pokrajinskih i lokalnih budžeta je porastao na 3,1 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, i bio je za 36,6 milijardi veći nego 12 meseci ranije.

Najveći deo zbirnog deficita, oko 48 milijardi, otpada na savezni budžet – taj jaz se od pre godinu dana proširio za 29 milijardi evra.

Rast deficita uglavnom je posledica kreditnog finansiranja masivnih infrastrukturnih projekata, odbrane i klimatske tranzicije. Zbog toga se očekuje da deficit javnih finansija sa 2,7 odsto BDP iz 2025. skoči na više od četiri odsto krajem 2027.

Rast brda zaduženja nosi rizik obaranja nemačkog kreditnog rejtinga sa sadašnje ocene AAA. Pod takvim scenariom, Nemačka će se zaduživati uz veću kamatu. Čak i bez toga, prinos na reperne 10-godišnje državne obveznice već je najveći od 2011. i svetske finansijske krize.