Novo pitanje u borbi protiv inflacije – koliko dugo kamate moraju ostati visoke?

Evropska centralna banka (ECB) danas će održati sednicu na kojoj će se baviti daljim pravcem monetarne politike, posle najagresivnijeg niza povećanja kamatnih stopa koji traje već deset uzastopnih sastanaka. Iako su i u septembru mišljenja analitičara bila podeljena, uz blagu prednost onih koji su za „pauzu“ u rastu referentne kamate, ECB je odlučila da podigne tri ključne kamatne stope za novih 25 baznih poena. Obrazloženje je tada glasilo da se “nastavlja smanjivanje inflacije, ali se i dalje očekuje da će ona predugo ostati preterano visoka”.

Ovog puta preovladava stav investitora da će ECB zaustaviti rast kamata na sastanku u Atini, s obzirom na postepeno smanjivanje inflacije koja je u evrozoni u septembru iznosila 4,5 odsto, što je manje od avgustovskih 5,3 odsto i od procene ekonomista koji su očekivali 4,8 procenata.

Bazna inflacija smanjena je sa 5,2 na 4,3 odsto, što je skoro dvogodišnji najniži nivo koji je takođe ispod očekivanja, a podstaknut je padom troškova energije, ali uz značajno usporavanje usluga.

“Inflacija je u septembru usporila više nego što se očekivalo, dodatno su i prinosi na evropske obveznice povećani usled narativa da ćemo duže ostati na trenutnim povišenim kamatnim stopama centralnih banaka, odnosno da će njihova korekcija naniže ići nešto sporije od prethodno očekivanog. Ovaj rast dugoročnih prinosa neposredno diktira troškove zaduživanja država, ali posredno utiče i doprinosi generalnom pooštravanju finansijskih uslova za sve tržišne učesnike, što nam ukazuje da ECB može biti zadovoljna trenutno postignutim nivoom kamatne stope na depozitne olakšice od četiri odsto”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs Miloš Zečević, direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke.

On dodaje da ne možemo zanemariti prisustvo novih izvora geopolitičkog rizika koji mogu u kratkom i srednjem roku uticati na izglede za privredni rast i već primetno usporavanje kreditne aktivnosti u evrozoni tokom trećeg kvartala.

“Više cene nafte mogu odložiti povratak na inflaciju od dva odsto, ali to je tema za decembarski sastanak na kome će biti objavljene nove projekcije stručnjaka ECB. Tema koja svakako jeste na stolu u Evropskoj centralnoj banci, sada možda više kroz signaliziranje budućih namera, jeste takozvani PEPP program (Pandemic Emergency Purchase Programme). Ovaj program tiče se dinamika kojima će se centralna banka povlačiti iz trgovine i kupovina dugoročnih državnih i korporativnih obveznica koje su inicijalno vršene tokom pandemije sa namerom da obore evro prinose, podstaknu tražnju i ubrzaju privredni oporavak EU zone. Ona trenutno reinvestira dospele obveznice, drži svoju izloženost stabilnom i jako oprezno pristupa daljim potezima jer želi da prevenira nagle volatilnosti i skok prinosa na tim hartijama, ali i da paralelno sebi omogući izlazak iz tih nekonvencionalnih monetarnih alata”, navodi Zečević.

Kada je reč o efektima daljeg kretanja kamatnih stopa ECB na poslovanje privrede u Srbiji, kao i na finansijski sektor, u trenutku kada je Narodna banka Srbije ograničila kamate na stambene kredite, naš sagovornik podseća da je udeo dinarskih kredita u Srbiji na okvirnih 35 procenata. Tako je, prema njegovom mišljenju, kretanje euribora i prinosa na evropske obveznice (najviše nemačke) jako važno za privredu i građane, ali i za državu koja naredne godine pored zaduživanja omogućenih raspoloživim kvotama MMF-a sa velikom dozom izvesnosti mora da izađe na međunarodna tržišta.

“Ono što svakako jeste dobro je što deluje da smo dostigli maksimum kamatnih stopa kako ECB, tako i Narodne banke Srbije, i da je trenutno pitanje svih pitanja – koliko dugo moramo ostati na ovim nivoima da bi se ostvarilo vraćanje inflacije u zacrtane koridore. Znači, više nije ključno pitanje da li stope mogu da idu dodatno gore, jer prostor za to deluje ograničeno, već koliko će nam trebati vremena da se ohladi agregatna tražnja, pa posledično međugodišnja inflacija”, zaključuje Miloš Zečević.

Na pitanje da li korisnici stambenih kredita sada mogu da prestanu da prate euribor iz dana u dan ili bi ipak trebalo da se spremaju za januar 2025. godine kada ističe ograničenje NBS, direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke savetuje oprez.

“Za sada ne vidim prevelike rizike za januar 2025. godine, ali niko sa sigurnošću ne može davati projekcije imajući u vidu da na ekonomski sentiment u velikoj meri utiče geopolitika. Svakako savetujem oprez prilikom zaduživanja i upravljanja ličnim finansijama, ali i prilikom odabira adekvatnih projekata i investicija u segmentu privrede”, preporučuje naš sagovornik.

Uprkos preovlađujućem stavu analitičara da bi Evropska centralna banka danas mogla da pauzira rast referentne kamate, većina evropskih ekonomista u svojim izjavama ističe da će predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) verovatno najaviti zadržavanje kamatnih stopa neko vreme na sadašnjem ili još višem nivou, budući da je inflacija u evrozoni dvostruko veća od ciljane, kao i da sukob u Izraelu podstiče rast cena enerenata.

Od ranijih očekivanja da će ECB uskoro krenuti sa snižavanjem kamatnih stopa za sada nema ništa, jer i dalje postoje rizici od rasta inflacije.