Obnovljivi izvori energije čine 26 odsto potrošnje energije u EU

Preliminarni podaci za 2025. godinu pokazuju da je udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u EU dostigao 26,2 odsto, što je porast u odnosu na 25,2 odsto u 2024. godini.

Ovaj udeo je u porastu još od početka praćenja podataka 2004. godine (kada je iznosio 9,6 odsto). Ipak, potrebno je ostvariti dodatni napredak, s obzirom na to da cilj EU za obnovljivu energiju do 2030. godine iznosi 42,5 odto. Za postizanje tog cilja bio bi neophodan prosečan godišnji rast od 3,3 procentna poena u periodu od 2026. do 2030. godine.

Među zemljama EU, Švedska je imala najveći udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji, sa 65,4 odsto. Švedska se prvenstveno oslanjala na čvrstu biomasu, hidroenergiju i energiju vetra. Sledila je Finska sa 53,0 odsto (uz oslanjanje na čvrstu biomasu, energiju vetra i hidroenergiju), ispred Danske sa 48,2 odsto, čija se obnovljiva energija uglavnom dobija iz čvrste biomase, energije vetra i biogasa. Najniži udeli obnovljivih izvora energije zabeleženi su u Belgiji (14,9 odsto), Slovačkoj (16,3 odsto) i Irskoj (17,2 odsto).

Kada je reč o bruto potrošnji električne energije u EU, obnovljivi izvori energije činili su 49,9 odsto u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,4 procentna poena u odnosu na 2024. godinu. Poređenja radi, taj udeo je 2004. godine, kada je počelo praćenje podataka, iznosio 15,9 odsto .

U Austriji je 90,8 odsto bruto potrošnje električne energije poticalo iz obnovljivih izvora, dok je u Švedskoj taj udeo iznosio 89,2 odsto. Danska (77,7 odsto), Portugal (65,6), Grčka (60,9) i Španija (60,7 odsto) takođe su zabeležile udeo obnovljivih izvora veći od 60 odsto.

Nasuprot tome, najniže udele zabeležile su Malta (11,2 odsto), Češka (19,2), Luksemburg (23,3 ), Slovačka (24,1) i Kipar (27,5 odsto).

Upotreba obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje nastavila je da raste u EU, pri čemu je udeo dostigao 27,4 odsto u 2025. godini, što je najviša vrednost od početka praćenja niza podataka 2004. godine (11,7 odsto). Taj udeo je porastao za 0,7 procentnih poena u odnosu na 2024. godinu (26,7 odsto), što je nešto manje od prosečnog godišnjeg rasta u periodu od 2004. do 2025. godine (0,75 procentnih poena).