Pad uvoza energenata u EU u prvom kvartalu

Od 2021. do 2022. godine došlo je do značajnog povećanja uvoza energije u Evropsku uniju u smislu prosečne mesečne vrednosti (121 odsto) i količine (devet procenata), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Međutim, napominje se da je u prvom tromesečju zabeleženo smanjenje oba pokazatelja. U poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine, došlo je do smanjenja vrednosti od 9,2 odsto, a količine od tri procenta.

Nakon početka rata u Ukrajini, EU je primenila nekoliko paketa sankcija, koje su direktno i indirektno uticale na trgovinu naftom i prirodnim gasom, i sada se njihov uticaj oseća kroz veliko preusmeravanje dobavljača energenata. Udeo Rusije u uvozu uglja, prirodnog gasa i naftnih ulja van EU se stoga kontinuirano smanjuje od drugog kvartala 2022. godine.

Što se tiče sirove nafte, zabrana EU na uvoz ruske sirove nafte preko mora stupila je na snagu 5. decembra 2022. godine, nakon čega je usledio embargo na rafinisane naftne derivate od 5. februara ove godine.

„Uticaj ovih mera bio je vidljiv u prvom kvartalu ove godine. U prvom tromesečju prošle godine Rusija je bila najveći dobavljač naftnih ulja sa udelom od 26 odsto, dok je u prvom kvartalu ove godine udeo Rusije pao na svega 3,2 procenta, što je smanjenje od 22,8 procentnih poena (pp), u poređenju sa prvim tromesečjem 2022. godine“, naglašeno je u izveštaju Eurostata.

Nasuprot tome, najveći rast udela u istom periodu zabeležile su Norveška (+3,8 pp), Saudijska Arabija (+3,4 pp) i Sjedinjene Američke Države (+2,7 pp).

Slična situacija je bila i sa prirodnim gasom u gasovitom stanju, pri čemu su se zemlje EU okrenule drugim izvorima snabdevanja.

Rusija je u prvom kvartalu 2022. godine bila najveći snabdevač EU sa udelom od 38,8 odsto, zatim Norveška (38,1 procenat), ali je u prvom kvartalu ove godine udeo Rusije opao za 21,4 pp, dok su se udeli Norveške (+8 pp), Alžira (+7,4 pp) i Ujedinjenog Kraljevstva (+4 pp) uvećali.

Što se tiče tečnog prirodnog gasa, Rusija (18,1 procenat) bila je drugi najveći snabdevač EU posle SAD (48,6 odsto), u prvom kvartalu 2022. godine.

U prvom tromesečju ove godine udeo Rusije je opao za 4,9 pp. Istovremeno, akcije Norveške (+6,5 pp), Katara i Alžira (obe po +2,4 pp) su porasle, dok je udeo SAD opao za 8,4 pp.