Plenković: Hrvatska je dostigla granice rasta turizma

U vremenu kada se sve više govori o potrebi jačanja domaćih investicija i dugoročnog privrednog razvoja, pitanje uloge penzionih fondova u hrvatskoj privredi ponovo dolazi u središte javne i stručne rasprave. Ovoj temi bio je posvećen i ovogodišnji Poslovni forum Udruženja Prsten, koji je u četvrtak održan u Zagrebu pod pokroviteljstvom Vlade Republike Hrvatske.

Forum pod nazivom „Nedovoljno iskorišćen kapital Hrvatske – kako penzioni fondovi mogu snažnije ulagati u hrvatsku privredu“ okupio je predstavnike Vlade, finansijskog sektora, preduzetnike i ekonomske stručnjake, piše Financije.hr.

Među prisutnima bili su premijer Andrej Plenković, ministar finansija Tomislav Ćorić, ministar rada i penzionog sistema, porodice i socijalne politike Alen Ružić, predsednik Uprave Allianz ZB Kristijan Buk, članica Upravnog veća HANFA-e Martina Verić i mnogi drugi.

„Kada govorimo o penzionim fondovima, govorimo o ozbiljnom kapitalu, ali kada govorimo o Prstenu, govorimo o ideji da povezani ljudi mogu pokrenuti stvari koje su veće od svakog pojedinca. Prsten otvara teme, povezuje ljude i pokreće razgovore koji vode do odluka, a to potvrđuje naših 3.900 članova i 227 poslovnih subjekata. Penzioni fondovi čuvaju sigurnost naših građana, ali mogu biti i pokretači razvoja ako im pružimo kvalitetne projekte, jasna pravila i dugoročnu viziju“, istakao je predsednik Udruženja Prsten, Draženko Mamić, u uvodnom obraćanju.

U okviru foruma održan je i otvoreni razgovor sa premijerom Plenkovićem, tokom kojeg je komentarisao mnoge relevantne teme, a jedna od njih je i trenutna energetska kriza.

„Mislim da smo odlično reagovali u trenutnoj energetskoj krizi. Brzo smo, i među prvima, napravili dva iskoraka. Jedan je da se ministar Ćorić i njegovo ministarstvo bave zahtevom prema Evropskoj komisiji, gde možemo, ako bude potrebno, da intervenišemo i u delu akciza koje utiču na cenu jednog litra benzina, odnosno na evropski deo akciza koji se deli na hrvatski i evropski prihod. Celu proceduru smo sproveli i usvojili zakone, a drugi iskorak odnosi se na PDV. Dakle, unapred smo pripremili dva instrumenta koji nam, u slučaju velike eskalacije sukoba i većeg rasta cena nafte i naftnih derivata, daju manevarski prostor da uradimo ono što privreda i građani očekuju, a da pritom budemo u skladu sa propisima“, rekao je premijer.

Ponovio je i svoje ranije izjave o turizmu i cenama u turističkom sektoru. Smatra da je, zbog trenutne geopolitičke situacije, moguće privući turiste, ali samo ukoliko naše cene ne budu više od cena u drugim zemljama.

„Imali smo sastanak Veća za upravljanje razvojem turizma i to je, u skladu sa novim zakonom koji smo doneli i strategijom, telo koje se sastaje dva ili tri puta godišnje i okuplja sve aktere u turističkom sektoru. Na tim sastancima pokušavamo da na veoma iskren način otvoreno kažemo kakvi su pokazatelji. Ja sam pre dve ili tri godine jasno rekao da smo dostigli granice rasta hrvatskog turizma i to se u potpunosti ostvarilo.“

„Tu su tri brojke koje su važne. Jedna je da nam godišnje dolazi do 22 miliona turista, da je broj noćenja oko 110 miliona i da će se prihodi od stranih turista stabilizovati na oko 15 milijardi evra. Najbolji dokaz da sam bio u pravu jeste poređenje 2024. i 2025. godine. Broj dolazaka i noćenja nije toliko bitan, ali je važan rast prihoda. Sa 15 milijardi porastao je na svega 15,3 milijarde. Dakle, to je velika razlika u odnosu na ogroman rast koji smo imali prethodnih godina, kada je prihod znao da bude veći za dve ili tri milijarde. To znači da smo dostigli nivo na kojem smo uporedivi sa snažnijim ekonomijama i većim državama, jakim turističkim zemljama poput Italije, Francuske i Španije, u smislu cenovne politike i onoga što za tu cenu pružamo kao uslugu“, objasnio je Plenković.

Dodao je i da i drugi imaju more i sunce, te da je turistima najvažnija cena, a da to danas lako mogu proveriti putem mobilnog telefona. Naveo je i da mnogi menjaju planove za godišnje odmore zbog sukoba na Bliskom istoku. Pored turizma, osvrnuo se i na zaposlenost u Hrvatskoj.

„Hrvatska danas ima 1,7 miliona zaposlenih i 67.600 nezaposlenih, što se ne pamti na hrvatskom tržištu rada. U Zagrebu je nezaposleno manje od 10.000 ljudi, a u Splitu, drugom gradu u Hrvatskoj, 4.400. To znači da ne radi onaj ko zaista ne želi da uloži neki napor da radi. Imamo veću potrebu poslodavaca za radnicima i praktično nezaposlenost koja je sada na nivou od 3,9 ili četiri odsto, što je manje od prirodne nezaposlenosti“, naglasio je.

Kada je reč o inflaciji, naveo je sve mere koje je Vlada do sada uvela kako bi se situacija stabilizovala i pomoglo onima koji su najugroženiji, među kojima je i ograničenje cena goriva. Kazao je da će „plivajući“ PDV biti poslednja linija odbrane ukoliko dođe do dodatne eskalacije.

Prisutnima se obratio i ministar rada i penzionog sistema, porodice i socijalne politike Alen Ružić.

„Kada govorimo iz perspektive penzionih fondova, govorimo o jednom od ključnih faktora na domaćem tržištu kapitala, koji za nas predstavlja štednju građana koja mora biti mudro i sigurno investirana. Prethodni period bio je posvećen tome da penzionim fondovima obezbedimo više mogućnosti za ulaganja, kako bismo istovremeno podstakli veći rast prihoda, ali pre svega i domaće privrede, jer je ona ključna za bolje socijalne uslove. Zakonodavni okvir izmenili smo početkom 2024. godine i tako liberalizovali postojeće klase imovine, ali i uveli nove klase i omogućili nova ulaganja. Upravljanje portfeljima učinili smo fleksibilnijim, a sve uz zadržavanje visokih standarda sigurnosti i intenziteta nadzora“, rekao je Ružić.

„Te promene nisu ostale samo na nivou zakona, već su pokazale i konkretne rezultate. Obavezni penzioni fondovi imaju 2,4 miliona članova, a prema poslednjem popisu imamo 3,7 miliona stanovnika, i tu je 27 milijardi evra. Sa druge strane, imamo dobrovoljne fondove u kojima se nalazi 1,8 milijardi evra, ali samo 500.000 osiguranika. Poruka je da je treći stub nešto što je važno, posebno za naše mlade i one kojima je penzija još daleko. To je siguran i produktivan mehanizam koji moramo zajednički promovisati i gde postoji veliki prostor za rast i jačanje, ne samo njihove lične kapitalne štednje, već i za opšti privredni rast, stabilnost sistema i sve ciljeve koje želimo da obezbedimo kao razvijeno društvo“, zaključio je.

Na forumu je održan i panel pod nazivom „Budućnost ulaganja penzionih fondova u hrvatsku privredu“, a na panelu su učestvovali ministar finansija Tomislav Ćorić, osnivač i predsednik Uprave Žito grupe Marko Pipunić, predsednica Uprave PBZ Croatia osiguranje Rosa Marić i članica Upravnog veća HANFA-e Martina Verić.