Privreda Srbije dostigla granice aktuelnog modela upravljanja

U pojedinim pokazateljima domaće privrede srednjoročno je došlo do većeg približavanja evropskim prosecima i standardima, ali je s druge strane u nekim veoma bitnim parametrima došlo i do ozbiljnih odstupanja ili usporavanja ranije započetih trendova.

Tokom poslednjih deset godina, BDP po glavi stanovnika u Srbiji porastao je sa 41 na 51 odsto evropskog proseka, pokazuju podaci koje je objavio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Taj rast bi sam po sebi bio pohvalan rezultat da ga ne prati zabrinjavajuća socio-ekonomska statistika, koja bi mogla to sustizanje da uspori ili zaustavi.

Pre svega, reč je o tome da produktivnost ne prati rast okolnih zemalja u regionu Centralno-istočne Evrope (CEE), ali ni zahteve domaće tražnje.

Ovaj raskorak između veće tražnje s jedne strane i smanjene ponude s druge mogla bi dovesti do prolongirano više inflacije u periodu pred nama, pogotovu tokom globalnih geopolitičkih zaoštravanja, udruženih sa sve većom korupcijom i sve nižim stepenom vladavinom prava u zemlji.

Glavni ekonomista CEVES-a Pavle Medić istakao je na predstavljanju godišnjeg izveštaja o ekonomskom upravljanju u Srbiji – „Upravljanje za konkurentnost“ – da se produktivnost u Srbiji u protekloj deceniji povećala sa 50 na 57 odsto evropskog nivoa, ali da njen rast usporava i da ćemo, sadašnjim tempom, prosek EU dostići za 25 godina.

Međutim, pokretači dosadašnjeg ekonomskog rasta slabe. Strategija koja se godinama fokusirala na privlačenje velikih stranih investicija kroz subvencije i ponudu jeftine radne snage sada se „obila o glavu“ jer je skok prosečne zarade u poslednje dve godine iznosio oko 22 odsto, a subvencionisanje velikih poslovnih sistema (najčešće u stranom vlasništvu) naspram subvencionisanja malih i srednjih preduzeća bilo je u odnosu čak 9:1, što je dovelo do pada entuzijazma i dodatnog revolta kod domaćih privrednika, dok strane industrije sve više sele svoje pogone u zemlje sa nižim primanjima.

Izuzetak je delatnost rudarstva, gde izuzetno niske rudne rente „pokrivaju“ trošak povećanja plata, pa je profitabilnost i dalje velika.

„Srbija je izgubila svoju dosadašnju konkurentsku prednost u odnosu na svaku zemlju CEE kada su u pitanju produktivnost i niska cena rada. Na tržištu rada dolazi do takozvanih ’makazica’, kada je nezaposlenost opala do 8-9 odsto (mada je i dalje viša od EU proseka), uz istovremeni rast otvorenih radnih mesta“, zaključio je Medić.  

Pitanje je, kako kaže glavni ekonomista CEVES-a, i kako će se na podatke u ovoj godini odraziti odlazak nekih stranih pogona iz Srbije, jer je rast zapošljavanja u prethodnom periodu upravo bio zasnovan na jeftinoj radnoj snazi u direktnim stranim investicijama (SDI).

Medićev zaključak, i celog istraživanja, je da je privreda Srbije dostigla granice onoga što ovakav model upravljanja može da pruži.

„Javna uprava pokazuje strukturne slabosti koje zahtevaju političku intervenciju, čak i za osnovno rešavanje problema i određivanje prioriteta. Fragmentisanje nadležnosti, odsustvo planiranja i nepostojanje funkcionalne odgovornosti dugotrajni su problemi koje ne bi moglo da prevaziđe ni jače pravosuđe“, istakla je Kori Udovički, bivša guvernerka Narodne banke Srbije, ministarka lokalne samouprave i državne uprave i direktorka CEVES-a.

Udovički je potvrdila da je u toku velika regionalna divergencija jer se vodeći projekti skoncentrišu u Beogradu, dok se radno-intenzivne operacije sele iz Srbije.

Bivši predsednik Fiskalnog saveta i akademik Pavle Petrović napomenuo je da u našoj zemlji postoji dualni sistem gde je urušavanje vladavine prava posebno vidno kada je u pitanju domaća privreda.

„Za SDI taj problem ne postoji jer ih štite međunarodni ugovori i dogovori sa Vladom. S druge strane, kad je domaći sektor ugušen nemate ni preduzetništvo ni tehnički progres – možete neko vreme državnim putem da ’pumpate’ rast, ali to nije održivo“, smatra Petrović.

Zbog niske rudne rente i niskih ekoloških standarda stranci ulažu u rudarstvo i prljave tehnologije, kao što je proizvodnja guma, dok izostaju investicije u visoku tehnologiju, koje mogu doneti veliki povraćaj, zaključio je profesor Petrović.