Posle velikog minusa EU 2023. godine zabeležila trgovinski višak od 38 milijardi evra

Bilans robne razmene Evropske unije u 2023. godini zabeležio je suficit od 38 milijardi evra. Ovaj podatak predstavlja veliki preokret u poređenju sa prethodnom godinom kada je EU prijavila deficit od 436 milijardi evra.

Kao razlog velikog deficita u 2022. godini uglavnom se navodi povećanje vrednosti uvoza energenata po visokim cenama.

Razlog za promene bilansa sa deficita u 2022. na suficit u 2023. bio je nagli pad vrednosti uvoza van EU od minus 16 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Ovaj rezultat je uglavnom podstaknut padom uvoza energenata (-34 odsto u poređenju sa 2022. godinom) i „proizvoda klasifikovanih uglavnom prema materijalu“ (-21 procenat).

Za oba proizvoda, pad je kombinovani efekat nižih cena i manjih količina uvezene robe.

Članice EU se i dalje oslanjaju na jedinstveno evropsko tržište

Podaci pokazuju da je unutrašnje tržište nastavilo da zauzima centralno mesto u robnoj trgovini zemalja EU, iako je udeo tokova unutar i van Evropske unije u ukupnoj trgovini robom značajno varirao među članicama, odražavajući u određenoj meri, istorijske veze i geografski položaj.

Među članicama EU najveće učešće unutrašnjeg uvoza beleži Luksemburg (90 odsto ukupnog uvoza), dok je najveći udeo izvoza unutar EU zabeležen u Češkoj (82 odsto njenog ukupnog izvoza).

S druge strane, najmanji udeo uvoza unutar EU beleži Irska (39 odsto njenog ukupnog uvoza), uglavnom zbog toga što su njeni primarni trgovinski partneri SAD i Velika Britanija.

Holandija je zemlja koja uvozi uglavnom izvan EU, a izvozi uvelikoj meri unutar Unije, nastavljajući da igra ulogu glavnog ulaznog čvorišta.

Nasuprot tome, Kipar je zemlja koja uglavnom izvozi van EU, dok uvozi najviše iz zemalja članica. To je najvećim delom rezultat geografske lokacije Kipra koja olakšava trgovinu sa Bliskim istokom.