Skoro 30 miliona ljudi u EU nema adekvatno zaposlenje

Ekonomska i zdravstvena kriza pokazale su da na tržištu rada nije problem samo nezaposlenost, već da postoji mnogo širi krug ljudi koji imaju takozvanu nezadovoljenu potrebu za zapošljavanjem – nemaju posao ili rade manje sati nego što bi mogli i želeli.

Tokom 2022. godine se 27,5 miliona ljudi starosti od 15 do 74 godine u Evropskoj uniji suočilo sa takvim izazovom, što je 12 odsto proširene radne snage (oni koji su na tržištu rada, kao i oni koji potencijalno mogu biti uključeni), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Dakle, bar svaki osmi čovek našao se u ovakvoj situaciji.

Nezaposlenost je u manje od polovine slučajeva bila suština nezadovoljene potrebe za zapošljavanjem (48 procenata) u prošloj godini. U Italiji (45 odsto) i Bugarskoj (36 procenata) više od trećine ljudi koji su se suočili sa ovim problemom bilo je na raspolaganju za rad i hteli su da rade, ali nisu tražili posao.

U 2022. godini je u odnosu na godinu dana ranije nešto smanjen udeo radne snage bez posla (labour market slack) u svim zemljama EU, a Irska je zabeležila najveći pad (skoro pet procentnih poena). Naime, nezadovoljena potreba za zapošljavanjem je u prošloj godini u odnosu na 2021. smanjena na nivou EU za -1,7 pp, ali i u svim zemljama Unije.

Šest zemalja EU nije se vratilo na nivoe udela radne snage bez posla na tržištu rada koji su postojali pre zdravstvene krize 2019. godine. To su Švedska, Litvanija, Estonija, Nemačka, Rumunija i Slovačka.

Okviri za razumevanje statistike EU

Da bi bila nezaposlena, prema kriterijumima Međunarodne organizacije rada (MOR), osoba mora da ispuni nekoliko specifičnih kriterijuma u ​​pogledu traženja posla i dostupnosti za rad.

Zbog značajnog usporavanja privredne aktivnosti, nezaposleni koji bi tražili posao i bili dostupni za rad u drugim okolnostima mogu napustiti radnu snagu, a da ne izgube potpuno svoju vezanost za tržište rada. Naime, neki radnici koji su angažovani sa skraćenim radnim vremenom mogu da budu spremni da rade više sati, što je još jedan slučaj nezadovoljene potrebe za zapošljavanjem.

Ljudi koji imaju ovaj problem su svi oni koji su nezaposleni (prema kriterijumima MOR) ili nedovoljno zaposleni (odnosno oni koji rade sa skraćenim radnim vremenom, ali žele i dostupni su da rade više) ili osobe koje su povezane sa radnom snagom zbog svoje dostupnosti za rad ili traženja posla, ali nisu evidentirani kao nezaposleni jer ispunjavaju samo neke kriterijume za nezaposlenost.

Analize Eurostata obuhvataju situaciju u Evropskoj uniji (EU) i pojedinim državama članicama EU, kao i u dvema zemljama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) – Norveškoj i Švajcarskoj, kao i u Srbiji kao zemlji kandidatu.

Iako je očekivano da je sa manjom stopom zaposlenosti i udeo radne snage bez posla na tržištu rada veći, postoji nekoliko izuzetaka. Na primer, Holandija i Švedska su 2022. godine imale relativno visok nivo zaposlenosti – 66,2 i 61,7 odsto, ali je udeo radne snage bez posla na tržištu rada obuhvatao 8,6 odnosno 12,8 procenata ukupnog broja ljudi.

Recimo, Rumunija je imala jedan od najmanjih udela radne snage bez posla na tržištu rada (5,5 odsto), dok je njen nivo zaposlenosti takođe bio znatno ispod proseka EU.