Zbog aktuelne krize budžetu EU potrebna dodatna sredstva

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola rekla je da bi dugoročni budžet Evropske unije trebalo da bude uvećan zbog rata u Ukrajini i energetskih, ekonomskih i odbrambenih izazova s kojima se EU suočava, kao i zbog globalne prehrambene krize.

Obraćajući se liderima EU, Metsola je istakla da dodatno opterećenje budžeta potiče od većeg servisiranja duga zbog povećanja kamatnih stopa i nepostojanja dogovora o novim izvorima finansiranja za blagajne EU.

“Našoj ekonomiji je potreban ovaj podsticaj, što nije samo pitanje prosperiteta, već i pitanje sigurnosti, pa stoga gledamo u pravcu budžeta EU”, istakla je predsednica Evropskog parlamenta liderima EU na početku njihovog dvodnevnog samita, uglavnom fokusiranog na energetiku, piše Blic pozivajući se na Reuters.

Navodi se da je budžet EU od 1,1 triliona evra za period od 2021. do 2027. godine samo jedan procenat bruto domaćeg proizvoda 27 zemalja članica i kada je dogovoren u decembru 2020. godine, nije uzeo u obzir nepredviđene događaje koji su usledili.

Dodaje se da je to značilo da budžet nije imao posebna sredstva za suočavanje sa dve godine pandemije, ratom u Ukrajini i posledičnom krizom u oblasti energetike i hrane i migracije, kao i sa rekordno visokom inflacijom i povećanjem kamatnih stopa.

EU je zajedno pozajmila 800 milijardi evra za obnovu privrede nakon pandemije, a Metsola je rekla da će EU 2023. godine za servisiranje duga platiti 450 miliona evra više nego što se očekivalo.

“Ako kamatne stope ostanu visoke, otplata duga će izbrisati celokupni kapacitet budžeta za reagovanje na krizu”, zaključila je Matsola.