Evro i dolar posle 20 godina gotovo izjednačeni

Evro se približava paritetu 1:1 sa američkim dolarom prvi put posle 20 godina, ali valutni stratezi su podeljeni oko toga da li će se i kada takav odnos realizovati i šta će značiti za investitore i privredu.

Od četvrtka ujutro u Evropi vrednost evra se kretala oko 1,05 dolara, nakon što je bila u stalnom padu maltene godinu dana, sa oko 1,22 dolara prošlog juna. Zajednička evropska valuta je ranije ove nedelje već pala na nešto iznad 1,03 dolara, pa se neznatno oporavila, piše CNBC.

Dolar je ojačan averzijom prema riziku na tržištima jer su zabrinutost zbog ruskog rata u Ukrajini, rastuće inflacije, problema u lancu snabdevanja, usporavanja rasta i pooštravanja monetarne politike navela investitore ka tradicionalnoj imovini „sigurnog utočišta“, gde američka nacionalna valuta, uz zlato i nekretnine, tradicionalno igra veliku ulogu.

Sužavanje jaza između dve vodeće svetske valute takođe je izazvano razlikama u monetarnoj politici među centralnim bankama. Federalne rezerve su ranije ovog meseca podigle referentne stope zaduživanja za pola procentnog poena, što je drugo povećanje u 2022. godini.

Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) rekao je da američka centralna banka neće oklevati da nastavi da povećava stope sve dok inflacija ne padne na nivo kojim se može upravljati i ponovio svoju posvećenost da je približi cilju od dva odsto, što u ovom trenutku zvuči daleko i preoptimistično.

Evropska centralna banka, za razliku od Feda i Banke Engleske, tek treba da podigne kamatne stope uprkos rekordno visokoj inflaciji u zoni evra. Međutim, to je signaliziralo kraj stimulativnog programa otkupa obveznica.

Jedan od kreatora politike ECB Fransoa Vileroj de Galo (Francois Villeroy de Galhau) izjavio je da prekomerna slabost evra ugrožava stabilnost cena u bloku, povećavajući cenu uvezene robe i robe denominirane u dolarima i dodatno podstičući pritiske na cene koji su doveli inflaciju u evrozoni na rekordno visok nivo.

Sem Zif (Sem Zief), globalni direktor strategije valutnih kurseva u JPMorgan Private Bank, rekao je za CNBC da će put ka paritetu zahtevati „smanjenje očekivanog rasta za evrozonu u odnosu na SAD, slično onome što se dogodilo neposredno nakon napada na Ukrajinu”.

On je sugerisao da je za ECB potencijalna nagrada ovakvog riskantnog smera u periodu od dve do tri godine da izbegne teritoriju negativne stope i odliv fiksnih prihoda iz evrozone. „Mislim da nema mnogo klijenata koji će se osvrnuti za dve do tri godine i misliti da je kupovina evra ispod 1,05 dolara bila loša ideja“, rekao je Zif.