Evropski lideri u misiji deeskalacije ukrajinske krize

Suočeni sa gasnom krizom i krizom opšte bezbednosti, lideri evropskih zemalja pojačavaju diplomatsku aktivnost u pokušaju da oslabe rastuće tenzije imeđu Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa Ukrajinom. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) posetiće u ponedeljak Moskvu, a nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) istog dana stiže u Vašington.

Istovremeno, ministri spoljnih poslova Nemačke, Češke, Slovačke i Austrije borave u Kijevu, što umanjuje dramatična upozorenja SAD da je Rusija pojačala pripreme za vojnu invaziju na Ukrajinu, prenosi France24, pozivajući se na AFP. Američki zvaničnici tvrde, pozivajući se na obaveštajne procene, da je Rusija nagomilala više od 110.000 vojnika na granici sa Ukrajinom.

S druge strane Rusija kategorično negira da planira napad na susednu Ukrajinu, tvrdeći da Kijev u koordinaciji sa SAD i Velikom Britanijom, kao i sa NATO, priprema napad na Krim i Donbas. Ukrajina odbacuje tvrdnje Moskve, dok istovremeno sa nešto više uzdržanosti od Vašingtona govori o mogućnosti invazije iz Rusije.

Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov rekao je za rimsku Republicu da trenutno ne vidi neposrednu pretnju od Rusije, dok je Bela kuća saopštila da bi Putin mogao da naredi napad na Ukrajinu ovih dana. Reznikov je rekao i da ne iskuljučuje mogućnost diektnog susreta Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na neutralnoj lokaciji. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kotleba poručio je: „Ne verujte apokaliptičnim predviđanjima“.

U senci razgovora na najvišem nivou, Evropska unija razmatra planove kako da zaštiti potrošače, domaćinstva i preduzeća, od potencijalne energetske krize od posledica vojne eskalacije u Ukrajini. Neimenovani evropski izvori na koje se poziva Financial Times navode da EU razgovara o vanrednim merama za rešavanje rizika od povećanja cene gasa, moguće migrantske krize i pretnji sajber bezbednosti.

Prioritet planiranja EU za vanredne situacije je da se nosi sa svakim smanjenjem dotoka gasa iz Rusije, koja kao najveći evrospki snabdevač učestvuje sa 40 odsto ukupnog evrospkog uvoza. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) rekla je prošle nedelje da EU treba da bude spremna za „bilo koji scenario“ sa Rusijom i Ukrajinom.

„Nikada ne biste verovali dobavljaču gasa koji nije pouzdan. Ovajh scenario bio bi veoma težak za EU, ali isto važi i za Rusiju sa njenom jednodimenzionalnom ekonomijom. U takvoj situaciji bismo učinili sve da ublažimo pritisak na domaćinstva i potrošače“, izjavila je predsednica EK govoreći o eventualnom zaoštravanju situacije između sa Rusijom i Ukrajinom.

EK ispituje kako bi mogla da privremeno interveniše kako bi oslabila vezu između rekordnih cena gasa i veleprodajne cene električne energije u EU, ako bude došlo do pogoršanja gasne krize. Predlog o posezanju za takvim merama Brisel je odbacio pre nekoliko meseci. Regulatorna energetska agencija EU upozorila je da ne treba da se remeti sistem cena električne energije, kao i da bi ograničenje cena ugrozilo stabilnost snabdevanja i izbacilo neke dobavljače iz posla.

Od francuskog predsednika Makrona očekuje se da će u razgovoru sa Putinom podstaći zaustavljeni mirovni plan iz Minska. Makronova poseta ima dodatni težinu, jer je Francuska trenutno predsedavajuća EU. Šolc bi, s druge strane, trebalo da uveri Vašington u lojalnost Berlina u situaciji sa Ukrajinom. „Naporno smo radili sa pošaljemo jasnu poruku Rusiji da će imati visoku cenu ako bude intervenisala u Ukrajini“, naveo je Šolc. Nemački kancelar posetiće iduće nedelje Moskvu i Kijev.