Firmama dostupne pozajmice EIB za otvaranje 5.500 novih radnih mesta

Evropska investiciona banka zaključila je tri nova zajma, dva sa lokalnim bankama i jedan sa Ministarstvom finansija i Razvojnim fondom Republike Srbije, u ukupnom iznosu od 290 miliona evra za srpske kompanije. Ta sredstva su već dostupna malim i srednjim preduzećima za finansiranje obrtnih sredstava i dugoročnih investicija, očuvanje likvidnosti i radnih mesta, kao i proširenje poslovanja, kaže za portal Biznis.rs Alesandro Bragonci (Alessandro Bragonzi), šef Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

Sredstva su, napominje Bragonci, obezbeđena u okviru finansijskog paketa Tima Evropa Evropske unije kao odgovor na covid-19, čime je ukupna podrška EIB-a za oporavak sprskih kompanija od posledica virusa Covida-19 dostigla 380 miliona evra.

Kao takva, napominje Bragonci, ona će biti raspoloživa po povoljnijim i pristupačnim uslovima, dužim rokovima otplate i fleksibilnim uslovima.

„Želeli smo da omogućimo brzu i efikasnu raspodelu sredstava srpskim firmama, obuhvatajući najširi mogući spektar sektora, odnosno proizvodne, uslužne, trgovinske i poljoprivredne delatnosti, kao i privredne subjekte u oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja registrovane u odgovarajućem registru. Preciznije, kada je reč o 200 miliona evra koje je EIB ugovorila sa Razvojnim fondom Republike Srbije, očekujemo da će ta sredstva zaštititi preko 47.000 radnih mesta u različitim sektorima i stvoriti 5.500 novih prilika za zapošljavanje za ljude u Srbiji. Cilj nam je i da pomognemo kompanijama da nastave svoje poslovanje, proizvodnju, lance snabdevanja i dalje se šire„, ističe Bragonci i podseća da je od 2009. godine EIB investirala više od 2,2 milijarde evra u gotovo sve ključne sektore srpske privrede.

EIB je najveći investitor u regionu. Smatrate li da su kriza i pandemija covida-19 izmenile investicione prioritete u odnosu na period pre ovih događaja?

„Pandemija virusa Covid-19 teško je i u velikom obimu pogodila ceo svet i poremetila naš svakodnevni život i poslovanje. Ona nam je skrenula pažnju na značaj kvalitetne zdravstvene zaštite kako bismo zaštitili sebe i osetljivije kategorije stanovništva, kao i lako dostupne internet veze koja nam omogućava održavanje privatne i poslovne komunikacije, čak i u vreme najstrožih ograničenja kretanja. Zato će i u narednim godinama EIB nastaviti da ulaže u medicinske i digitalne kapacitete u regionu kako bi pomogla zemljama da povećaju svoju otpornost na buduće krize, poboljšaju uslove života i poslovanja, kao i da bi nastavile da se razvijaju, stvaraju nova radna mesta i grade sigurnu budućnost za svoje građane.

Dodatni izazov sa kojima se suočava i Zapadni Balkan i svet su klimatske promene. U narednom periodu umeće će se ogledati u tome da se oporavak od pandemije i klimatske aktivnosti međusobno nadopunjuju, kako bi se ostvario zeleni oporavak i transformacija ka novom ekonomskom modelu i održivom društvu. EIB kao banka Evropske unije je dugogodišnji partner regiona sa 40 godina dugom tradicijom finansijske, tehničke i savetodavne podrške dugoročnoj i održivoj budućnosti regiona.  

EU je revidirala svoje planove u prethodnom periodu, da li će se to osetiti i na radu EIB u Srbiji?

„Kada je naredni period u pitanju, EIB će ulagati sredstva za što brži oporavak Zapadnog Balkana od pandemije i njegovu transformaciju u digitalno, zeleno i povezano tržište. Kako bi se to ostvarilo, EIB će nastaviti da sarađuje u okviru inicijative Tima Evrope zajedno sa ostalim institucijama Evropske unije i pojačati podršku za izgradnju pouzdanije, efikasnije i obnovljive energetske infrastrukture, kao i za digitalizaciju i modernizaciju svih ključnih sektora – od zdravstva i saobraćaja do obrazovanja.

Zelena i digitalna revolucija trenutno dominiraju transportnim sektorom, u trenutku kada se klima drastično menja, a globalna zdravstvena pandemija preti čovečanstvu. Izazovi sa kojima se suočava ovaj sektor su veliki. Transport je i deo rešenja i deo problema, s obzirom na to da je jedini sektor gde emisije CO2 nastavljaju da rastu, ali je u isto vreme i najteže pogođen pandemijom. Zato mora da predvodi oporavak kroz razvoj novih tehnologija koje će se boriti sa izazovima i osigurati mu budućnost. U svojoj revidiranoj Politici za investiranje u transport EIB je iskazao spremnost da podrži zelenu tranziciju i razvoj novog transportnog sistema, koji će biti pristupačniji i efikasniji, zeleniji i bezbedniji – i suštinski održiviji.

Privatni sektor će takođe ostati u središtu naše pažnje, jer je malim preduzećima, osloncu naših privreda, potrebna podrška da bi se oporavila od krize i razvijala u pravcu inovacija i digitalizacije, čime se stvaraju uslovi za nova radna mesta. Sve te inicijative su deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije usvojenog 2020. godine, koji će zemljama Zapadnog Balkana staviti na raspolaganje oko 30 milijardi evra za ulaganja kojima se podstiču zelenu tranziciju, inkluzivan rast i stvaranje zajedničkog tržišta.

Srbija je dugo imala problem da zbog nedostatka kvalitetnih programa nije mogla da povlači sredstva koja su joj bila na raspolaganju. Mislite li da taj problem i dalje postoji?

„EIB je više od izvora pristupačnog finansiranja. Osim naše finansijske podrške, EIB je zajedno sa EU stavila na raspolaganje zemljama poput Srbije i svoje finansijsko i tehničko stručno znanje kako bi obezbedila da projekti budu pravilno pripremljeni, kao i u skladu sa ekološkim, socijalnim i finansijskim standardima EU. Pomoću svojih timova stručnjaka, EIB pruža tehničku i savetodavnu podršku u pripremi i superviziji projekata, izradi studija izvodljivosti i generalnih planova kako bi pomogla u razvoju i realizaciji velikih investicionih projekata. Dodatnu podršku pružamo kroz JASPERS, zajednički program EU i EIB, koji je aktivan u regionu od 2013. godine. Da bi pomogla razvoj boljih javno-privatnih partnerstava (JPP), EIB je osnovala Evropski stručni centar za JPP, čije usluge su takođe dostupne regionu. Na taj način nastojimo da ubrzamo realizaciju projekata i nađemo najbolji finansijski model koji često predstavlja kombinaciju zajmova, bespovratnih sredstava i tehničke pomoći, tako da je finansiranje EIB među najpovoljnijim na tržištu.

Što se tiče povlačenja sredstava, primetan je pozitivan rastući trend. Na primer, u Srbiji je nivo isplaćenih sredstava za projekte u oblasti saobraćaja, kao što su putna i železnička infrastruktura i slično, a koje finansira EIB dostigao oko 80 odsto od preuzetih obaveza, što se može smatrati zadovoljavajućim. Naravno, nadamo se daljem poboljšanju u svim segmentima.

Koji privredni sektori, po vašem mišljenju, imaju najviše potencijala za efikasan i relativno brz rast?

„U skladu sa agendom zelene i digitalne tranzicije, preduzeća koja mogu da razvijaju nova rešenja za digitalizovane poslovne modele, delovanje u oblasti klime i održivosti životne sredine moći će da postignu bolji položaj na tržištu. Oblasti naprednih tehnologija, kao što su biomedicina, veštačka inteligencija, cirkularna privreda, bezbednost podataka i industrijska automatizacija, između ostalog, imaju veliki potencijal za brz rast. Inovacije su ključni pokretač ekonomske konkurentnosti i transformacije i treba da budu uključene u svaki sektor – od saobraćaja, industrije, zaštite životne sredine do obrazovanja i poljoprivrede. Blagovremeno zauzimanje vodećeg položaja na tržištu u visokotehnološkim oblastima svakako bi moglo da obezbedi bolju konkurentnost u post-covid periodu.

Grupacija EIB može značajno da pomogne u stvaranju okvira za iskorišćavanje velikog lokalnog potencijala kada su u pitanju inovacije i nauka. Da bi podržala razvoj inovacija u Srbiji, EIB je do sada uložila 200 miliona evra, doprinoseći obnovi niza naučnih laboratorija i centara, kao i izgradnji tri centra izvrsnosti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ti naučno-tehnološki parkovi postali su čvorišta za inovativnu nauku i tehnološko preduzetništvo, u potrazi za novim naprednim rešenjima koja unapređuju kvalitet našeg života i poslovanja, pomažući napredak lokalnih zajednica.“