Frankfurtski aerodrom radi bolje nego što se očekivalo

Svet su proteklih nedelja obišle slike haosa sa aerodroma u Frankfurtu – masovnog otkazivanja ili odlaganja letova, dugačkih redova na terminalima i putnika koji danima čekaju svoj prtljag. Ipak, najveći aerodrom u Nemačkoj ove godine računa na veći promet nego što se ranije očekivalo, iako manji nego pre pandemije. Ukrajinska kriza, s druge strane, može da smanji zaradu.

Za vreme pandemije je znatan deo osoblja nemačkih aerodroma otpušten, a zaposleni su i sami odlazili u potragu za boljim poslom. U Frankfurtu do kraja 2022. godine sada očekuju između 45 i 50 miliona putnika, znatno više nego u prethodnoj proceni, od 39 do 46 miliona, prenosi agencija DPA.

Rekord od više od 70 miliona gostiju iz 2019. godine – poslednje pre pandemije – trenutno izgleda nedostižan, ali u junu je kompanija Fraport prvi put registrovala pet miliona putnika. Ovo je više od tri četvrtine broja od pre zaraze.

Oporavak je veoma dinamičan, ali nedostaci su očigledni i pred Fraportom je dug put do ispunjavanja sopstvenih zahteva kvaliteta, rekao je direktor kompanije Stefan Šulte (Stefan Schulte), prenosi agencija DPA.

Poslovanje je, rekao je Šulte, zahvaljujući merama koje je kompanija preduzela uglavnom bilo stabilno. U julu je ipak promet bio na 72,5 odsto predkriznog zbog planiranog otkazivanja letova, ali i jednodnevnog štrajka zemaljskog osoblja Lufthanze.

Kada je o teretnom saobraćaju reč, u Frankfurtu je u prvoj polovini godine bio za 11,5 odsto slabiji nego u isto vreme 2021. godine. Uzroci su zatvoreno nebo nad Rusijom i stroge epidemiološke mere u Kini.

Na profit Fraporta utiču i dva „specijalna efekta“. S jedne strane, prodaja udela u kineskom aerodromu Sijan vodi uvećanju sa 400 na 520 miliona evra konsolidovanog profita – bez kamata i poreza. S druge, zbog sankcija protiv Rusije trpi posao sa aerodromom u Sankt Peterburgu i očekuje se konsolidovani profit od nula do 100 miliona evra, umesto od 50 do 150 miliona, prenosi agencija DPA.

Fraport je u drugom kvartalu iznenađujuće povećao prihode za 90 odsto, na 809 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine, u vreme pandemijskih mera. Zarada je pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije porasla za 14 odsto, na skoro 338 miliona evra. Međutim, profit koji se pripisuje akcionarima pao je za više od 30 odsto, na više od 59 miliona evra, zbog situacije u Rusiji.